Privrednici: Srbija pre nas (FOTO)

Kao glavne tačke programa koordinator tog pokreta i vlasnik kompanije PSP Farman Branislav Grujić je naveo borbu sa nelikvidnošću privrede, formiranje Razvojne banke Srbije - koja ne bi bila komercijalna, već partner malim i srednjim preduzećima, profesionalizaciju javnog sektora, ali i rasterećenje od "nameta koji se danas plaćaju na zarade".

"Pokret nije ničija interesna grupa i ne zastupamo interese velikog, srednjeg ili malog kapitala, već interese Srbije i oni su ispred svih naših interesa", kazao je Grujić. On je dodao da Pokret privrednika Srbije ne traži krivce niti nekog optužuje, već da nudi rešenja, jer se srpska privreda nalazi u istorijski najsloženijem stanju, a to znači da u bilo kom trenutku može nestati.

"Svi ovi ovde okupljeni ljudi imaju cilj da naprave organizovanu uređenu zemlju od Srbije i da naša deca imaju šansu da ostanu ovde. Mi tražimo da Srbija bude zemlja jednakih šansi za sve i to je ono za šta ćemo se boriti", kazao je Grujić.

Grujić je naglasio da članovi novog pokreta žele da pomognu da se u Srbiji stvori kvalitetniji privredni ambijent, da se jednostavnije radi i da ljudi koji žive od svog rada mogu da jednostavnije i bolje da deluju.

Pokret svoje ciljeve želi da ostvari preko institucija sistema. Ipak, nije isključena mogućnost "aktivnog učešća" na izborima.

On je dodao da ako ne uspeju da postignu nijedan jedini pomak, razmisliće da uzmu aktivno učešće u političkom životu, ali ne kao aktivni političari, već kao ljudi koji žele od Srbije da naprave organizovan i uređen prostor za život.

"Ukoliko kroz institucije ne uspemo da postignemo nijedan jedini pomak, razmišljaćemo da uzmemo aktivno učešće u političkom životu, ali ne kao aktivni političari, nego kao ljudi koji žele od Srbije da naprave organizovan i uređen prostor za život", kazao je koordinator Pokreta privrednika Srbije.

Na pitanje da li će privrednici nastaviti da finansiraju političke stranke, Grujić je rekao da ne može da govori u ime svih, ali da zna da će svi finansirati Pokret čije su organizacione i druge potrebe velike.

Kako je istakao Grujić, pokret ne daje prednost nijednoj političkoj stranci, ali ne može se posmatrati ni kao opozicija vladajućoj koaliciji. "Mi apsolutno podržavamo državnu politiku, smatramo da je ona ispravna i ide u pravom smeru, ali smo duboko nezadovoljni načinom i brzinom kako se privredno-ekonomske reforme u celom sistemu sprovode", kazao je Grujić.

Članovi pokreta su poručili da se ne plaše nikakvog političkog progona, jer je Srbija demokratska država i da je je izlišno svako poređenje sa pokretom Bogoljuba Karića čiji je pokret imao, verovatno, i neke druge interese. Osnivačka skupština Pokreta trebalo bi da bude održana za 30 do 45 dana. Pokret za preokret, čini se, već je dobio i konkurenciju. Tako je Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, najavio da će se politički angažovati i podržati jednu od stranaka koja trenutno nije u vladajućoj koaliciji.

(EMG)

"Ali, svako ko podrži naš program i naše mere je dobrodošao", kazao je Knežević.

Na pitanje zašto se nije učlanio u novoosnovani pokret odgovara da je "Vlada dosad imala svoje sindikate, svoju Uniju poslodavaca, koja je svime što je potpisala nanela štetu privredi, svoju Privrednu komoru, koja je revijalnog karaktera…"

"E, sad ima i svoje privrednike. Molim vas, kakav je to pokret u kome su vladini savetnici. Miljenici vlasti su se organizovali u nešto što ni sami ne znaju šta je. Oni neće u vlast, ali se zalažu za vlast", kaže on.

Neuobičajen pokret, ali bez ozbiljne šanse

Politički analitičari saglasni da je udruživanje privrednika u pokret verovatno deo kampanje pred sledeće izbore, na kojima, međutim, pokret srpskih biznismena ne može da ima ozbiljne šanse.

Analitičar Srećko Mihajlović kaže da je legitimno i legalno da se svaka društvena grupa bavi politikom, ali da organizovanje poslodavaca ipak nije uobičajeno, jer su vlasnici kapitala prisutni u politici "neformalnim putevima".

Ipak, on postavlja pitanje zašto sada otvoreno ulaz u političku borbu i da li to znači da privrednici nemaju uticaj na državu, ili, možda, žele da prikriju taj uticaj.

Mihajlović navodi da ne treba sumnajti u to da je uticaj privrednika na dešavanja u zemlji značajan.

Analitičar Slobodan Antonić smatra da je takav oblik političkog organizovanja neuobičajen pre svega jer je u biračkom telu značajno manje poslodavaca nego zaposlenih, a glasovi jednako vrede, bez obzira koliko novca iza njih stoji.

Po njemu, trebalo bi biti skeptičan prema takvoj vrsti organizovanja, koje je verovatno deo opšte kampanje pred sledeće izbore sa namerom da se prave koalicije sa velikim partijama. Antonić ne veruje da će privrednici samostalno da izađu na izbore, već da verovatno nameravaju da se priključe jednoj od dve velike stranke u Srbiji DS-u ili naprednjacima.

Đorđe Vuković iz Cesida smatra da poslodavci i vlasnici kapitala ukoliko se odluče za učesće u izbornoj utakmici nemaju velike šanse, kao ni sindikati, već da se verovatno samo radi o pokušaju da se utvrdi neka pozicija da bi jednog dana mogli da imaju veći uticaj.

On je naveo i da njihov motiv može biti zaštita kapitala, ali i stvarna želja da prenesu svoja iskustva i pomognu Srbiji, tako da ne bi trebalo apriori smatrati da oni tim organizovanjem žele samo da zaštite svoje interese. "Privredni svet nije sav isti i zato se ne može dati generalna ocena", istakao je Vuković.

On je naveo i da je dobro da postoji koncept socijalnog raspoznavanja političkih stranaka, a da se "ne priča smo o Srbima i nesrbima, modernistima i tradicionalistima". On je naveo i da njihov motiv može biti zaštita kapitala, ali i stvarna želja da prenesu svoja iskustva i pomognu Srbiji, tako da ne bi trebalo apriori smatrati da oni tim organizovanjem žele samo da zaštite svoje interese.