SNS: Ne mogu babe i dede pre unuka

Beograd -- Srpska napredna stranka svoj ekonomski program upravo pakuje „ne jedan uobičajen način kako se to u naučnoj praksi očekuje“, kaže Jorgovanka Tabaković.

Izvor: Danas, Novosti
Podeli

Prema rečima Tabakovićeve u toj stranci su se dugo sporili „ali na moju sreću i zadovoljstvo moja teorija je prevladala, zahvaljujući krizi koja je 2008. pokazala zube“.

Ona navodi i osnovna ekonomska načela za koja se zalaže SNS.

To su tržišna privreda, ali nikako neoliberalnog tipa, investicije države u usluge od opšteg interesa, stavljanje imovine penzionih fondova u produktivnu funkciju i državni protekcionizam na način kako to i drugi rade.

Svi smo mi verbalno za isto. Sem Čede

Svi se mi verbalno zalažemo za gotovo identične principe, ali način na koji se to primenjuje je problem, kaže Jorkovanka Tabaković komentarišući druge stranke. Ona dodaje da će "danas još samo Čeda reći da je za liberalnu tržišnu privredu čak i nakon što su Amerikanci od nje odustali“.

"Mi se generalno zalažemo za tržišnu privredu, ali od Adama Smita svi realni ekonomisti shvataju da je nepogrešivo tržište koje sve uređuje samo i perfektna-iluzija. Da, mi se zalažemo za tržišnu privredu, ali ne onakvu neoliberalnu koja je doživela potpuni poraz ovom ekonomskom rizom, ali ne zato što je doživela poraz. Za neoliberalnu tržišnu privredu nismo bili ni pre izbijanja krize, zato što država dokle god postoji ima svoju ulogu i odgovornost da stvori socijalno održivu državu i društvo“, kaže Tabaković.

Ona objašnjava da "pod time ne podrazumeva da vi ljudima dajete socijalnu pomoć ili da povećavate penzije mimo granica i snage vaše privrede, da idete na njeno uništavanje, nego da ljudima pružite šansu da se zaposle, da rade da vam ne bi najveći broj produktivnih ljudi u granicama starosti od 25 do 55 godina bio ne latentna opasnost za stvaranje nemira nego da ne biste rasipali najznačajniju energiju kojom raspolaže jedno društvo“.

Država ne sme da bude "jedini rasprodavac i poslodavac kako smo sada dočekali“, ali njena dugoročna ulaganja u razvoj onih sektora koji pružaju usluge od opšteg interesa, po Tabakovićevoj, neophodna su.

"Država jeste neophodna u onim oblastima u kojima mora da se nadgleda i kontroliše korišćenje prirodnih resursa, tu država mora da zadrži 51 odsto svoga uticaja. Tu mislim na one oblasti gde se pružaju usluge od opšteg interesa: struja, voda, grejanje...“, kaže ona.

Tu ulogu ne može igrati država koja kao poslodavac traži moralno-političku podobnost i pripadnost stranci koja je trenutno u koalicionoj vlasti, nego „država koja će imati ljude koji su završili redovne fakultete, koji imaju ne dobru nameru nego stroga pravilaprofitnog odnosa prema sredstvima kojima raspolažu“ a ne „država koja će primiti nekog ko je protrčao neki privatni fakultet samo zato što je njegov tata zadužio ovog ili onog“.

Što se problema sa finansiranjem penzionih fondova tiče, SNS smatra da „prvo moramo da shvatimo da kao društvo nemamo snage za ovolike penzije, da se „u nekom razumnom roku bez radikalnih rezova velike razlike moraju ujednačiti, ali bez uravnilovke“ a zatim da, po njenom mišljenju, znatna imovina penzionog fonda mora da se stavi u produktivnu funkciju. Tabakovićeva pri tome, pre svega misli na banjska odmarališta.

"Poštujem želju penzionera da tu ogromnu imovinu zadrže radi održavanja nekog svog standarda i kvaliteta života, ali kao što kažem da u procesu restitucije crkva ne može da bude zadovoljna ako njeni građani imaju manja prava od nje same, to isto, ma kako nemilosrdno zvučalo, kažem i kad su u pitanju penzije: mogu li dede i babe da vode računa o svom kvalitetu života i da budu srećni kad svojim unucima poklanjaju umesto da ti unuci rade?, pita ona.

Tabakovićeva kaže da monopol sam po sebi nije dobar, ali „uvek ću decidno reći bolji je državni nego privatni monopol“. A na pitanje treba li država da štiti domaću proizvodnju kaže da treba i da "to radi svaka ozbiljna država".

Ona navodi da "i Francuska štiti od svoga jezika do svoga vina. Ali ta zaštita najčešće ne ide tako da je otvorena nego se sprovodi raznim posrednim metodama. To i Amerika radi. Na primer, pratila sam slučaj kad su nastojali po svaku cenu da spreče uvoz patika tako što su isporuku zaustavili zato što su uz patike bile rezervne pertle, a to navodno nije dozvoljeno. Pa su onda dopustili i pertle, ali samo u istoj boji. Dok su odlučivali, ležarina je pojela svaku dobit“.

Naprednjaci nude savez Orboviću?

SNS će zvanično ponuditi političko partnerstvo Savezu samostalnih sindikata Srbije, kako bi ojačali svoj blok za borbu protiv vladajuće koalicije, navode Novosti.

Taj list piše da bi to trebalo da bude srž susreta lidera SNS Tomislava Nikolića i sindikalnog vođe Ljubisava Orbovića, koji je i pozvao za sto prvaka najjače opozicione partije.

Orbović najavljuje razgovore i sa Ujedinjenim regionima

Ipak, čelni čovek najveće radničke asocijacije najavljuje i razgovore sa Dinkićevim Ujedinjenim regionima Srbije. "Odlučićemo uskoro da li ćemo direktno da uđemo u izbornu trku ili ćemo da podržimo opciju za koju procenimo da najbolje štiti interese radnika. Izbrali smo SNS i URS za sagovornike zato što su među prvima upozorili da dolazi drugi talas krize i nisu unapred rekli da nas neće ni očešati. Pozvaćemo i druge stranke na razgovore", zagonetan je Orbović.

Prema saznanjima Novosti, naprednjaci su za sada spremni da ponude SSSS ugovor o partnerstvu, koji bi, ako se dve strane slože, mogao da preraste i u predizborni angažman. Tim pre što je Orbović i najavio ulazak u političku arenu.

Zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić indirektno nagovešatava da je spoj sa SSSS moguć. "Raspoloženi smo za saradnju sa svima kojima je cilj da se zaustavi ekonomsko propadanje zemlje", kratko je saopštio Vučić.

Jedan od aduta na koji se poziva Orbović je i masovnost SSSS. Prema njegovoj računici, ovaj sindikat ima skoro pola miliona članova i značajan je rezervoar glasova za partiju sa kojom bi se ugovorilo savezništvo.

Sa druge strane, Đorđe Vuković iz CESID, kaže da "kada donosi toliku silu glasova, zašto Orbović sam ne ide na izbore? Sindikalno članstvo povezuje socijalna dimenzija, ali se u političkoj orijentaciji ne razlikuju od ostatka populacije. Ni u savezu golubara rukovodstvo ne može da nagovori članove da glasaju svi kao jedan".

Srbija

strana 1 od 395 idi na stranu