Srbija nema snage da fiksira kurs

Predstavnici bankarskog sektora smatraju da to u ovim okolnostima nije realno.

Ekonomisti se, takođe, protive ističući da bi se fiksiranjem kursa izgubila nezavisnost monetarne politike, dok je za privrednike ova ideja i te kako prihvatljiva jer bi takav kurs doprineo sigurnosti poslovanja.

Srpski zvaničnici, a pre svega, kreatori fiskalne i monetarne politike nisu za uvođenje fiksnog kursa dinara. U kabinetu premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića ističu da je pitanje kursa u nadležnosti centralne banke, čiji stav oni podržavaju. Poznato je da u NBS smatraju da je aktuelni fluktuirajući devizni režim kursa adekvatan. Mandel je preporučio fiksni kurs dinara, ali ipak naglasio da bi pre toga Srbija trebalo da uravnoteži budžet i smanji inflaciju. Da je budžetsko prilagođavanje neophodno, slažu se i privrednici. Jedini problem koji se može javiti jeste, po mišljenju privrednika, nivo na kojem kurs treba „zakucati".

Vlasnik Galeb grupe Radoslav Veselinović ističe da fiksni kurs znači sigurnost kod nabavke repromaterijala i izvoza. "To je dobra ideja, mada je pitanje na kom nivou. Bilo bi dobro da dinar malo oslabi i da se na tom nivou veže za evro", naglašava on.

Direktor Sintelona Nikola Pavičić, takođe, smatra da je fiksni kurs dobro rešenje. "Srbija ima problem s velikim budžetskim deficitom, a kurs se ne može fiksirati dok se budžet ne uravnoteži. A za to je potrebno kresanje javne potrošnje. Tek tada treba uvesti fiksni kurs koji bi odgovarao izvozno orijentisanoj privredi", objašnjava Pavičić.

Da bi sigurnost poslovanja bila zagarantovana uvođenjem fiksnog kursa, smatra i vlasnik ITM grupe Toplica Spasojević. On je, pre svega, za to da kurs bude što stabilniji, pa i fiksni ako je to jedino rešenje.

Međutim, ekonomisti se, s druge strane, protive tome, mada pojedini, poput profesora Ljubomira Madžara, smatraju da bi to bilo dobro iz političkih, a ne ekonomskih razloga. Madžar ističe da srpske vlasti nisu u stanju da vode monetarnu politiku i da bi je uvođenje fiksnog kursa učinilo suvišnom.

Da još nije pravi tajming da se dinar veže na duži rok smatra ekonomista dr Kosta Josifidis. "Ne treba reći da mi to nikada ne treba da uradimo", navodi on i objašnjava da ćemo takvu politiku moći da vodimo kada se dosta toga promeni u ekonomskom životu Srbije.

"Kada prođe kriza, završi se restrukturiranje privrede i privatizacija, uravnotežimo uvoz i izvoz. Ukoliko bismo sada fiksirali dinar za evro, platili bismo previsoku cenu. Devizne rezerve bi se vrlo brzo istrošile", kaže Josifidis.

To je sigurno scenario koji niko ne priželjkuje. Ali ako se ikome dopalo pominjanje fiksnog kursa, to su dužnici koji vraćaju indeksirane kredite i krajem svakog meseca sa strahom gledaju u kursnu listu. No, izgleda da u ovom trenutku ni oni ne bi profitirali.

"Ako bi nekim slučajem došlo do toga da treba da se odredi fiksni kurs dinara, onda dužnici moraju da znaju da to nikako ne bi bilo na sadašnjem nivou, a sigurno ni na nižem, tako da nisam siguran u to da bi to dužnicima odgovaralo", objašnjava sekretar Udruženja banka Srbije Veroljub Dugalić.

Dr Danijel Cvjetičanin smatra da nam je "gospodin Mendel preporučio da ćemo to koliko smo spremni za ulazak u Evropsku uniju, pa i da budemo kandidati za evrozonu, proveriti kada uvedemo fiksni kurs dinara".

"Drugim rečima, kada Srbija bude mogla da održi fiksni kurs, biće to i pravi tajming za članstvo. Taj trenutak nije kucnuo. Mislim da bismo sada doživeli pravu ekspanziju uvoza a, on je već blizu da bude duplo veći od izvoza. Kada bi se dinar sada fiksirao, bojim se da bismo vrlo brzo imali velikih problema", objašnjava on.