Ko je kriv što Srbija nema Pejpal?

Beograd -- Dok NBS navodi da razmatra pravne aspekte koji bi trebalo da omoguće poslovanje Pejpala u Srbiji, stručnjaci baš nju "krive" što kod nas još uvek nema Pejpala.

Izvor: B92, Beta, Tanjug, Press
Podeli

Vlasnik kompanije Komtrejd Veselin Jevrosimović kaže da su rigidni propisi Narodne banke Srbije jedan od faktora koji koči dolazak Pejpala.

On navodi da će "NBS kao i uvek reći 'moramo da menjamo zakon o deviznom poslovanju'. Moj odgovor je - pa, promenite ga kad ste ga tako napravili!"

Zato što oni ne žele da menjaju svoje propise, znači da cela zemlja treba da živi u takozvanom kazamatu i da budemo jedno od pet ostrva na svetu koje Pejpal zaobilazi u širokom luku", napominje vlasnik Komtrejda.

Matić: Internet je prozor u svet

Internet je danas prozor u svet gde se mogu dobiti sve informacije i kupiti bilo šta, a za malu zemlju kao što je Srbija, gde je domaće tržište ograničeno i gde je isplativost poslovanja moguća samo za proizvode koji imaju veliku publiku, nabavka preko interneta predstavlja spas i rešenje problema za nekoga ko ima specifične potrebe, kaže Jasna Matić.

Jevrosimović objašnjava da "treba da napišu samo jedno pismo i ne znam zašto to niko ne sprovodi u delo. Bili smo na sastanku sa Ministarstvom finansija i znam da oni nastoje da se to izmeni. Međutim, znam i da uvek nalete na NBS. Trenutno 50.000 ljudi živi od trgovanja putem interneta i svi su zbog ovoga manje-više u sivoj zoni".

I internet stručnjak Istok Pavlović saglasan je da NBS, pored ostalih faktora, dodatno otežava dolazak Pejpala, jer nedovoljno definisan zakon predstavlja rizik za poslovanje u Srbiji.

"Internacionalni brend kao što je Pejpal ne sme da dozvoli sebi da se sutra pojavi vest kako su stotine njihovih korisnika pohapšeni zbog toga što je neki zastareli birokrata u Srbiji interpretirao Pejpal kao 'devizni račun u inostranstvu'", kaže Pavlović.

Podsetimo, Narodna banka u saopštenju navodi da bi se plaćanje preko međunarodnog servisa za internet plaćanje Pejpala obavljalo kao svako drugo plaćanje preko interneta, korišćenjem platne kartice, tako da građani Srbije neće morati da otvaraju račune kod banaka u inostranstvu.

Zakonom o deviznom poslovanju i odlukom koja reguliše platni promet sa inostranstvom, kako se precizira, propisano je da se plaćanja prema inostranstvu obavljaju domaće banke nezavisno od toga da li se radi o doznakama ili platnim karticama i da li se plaća direktno prodavcu robe i usluge ili preko posrednika kao što je slučaj sa Pejpalom.

"S obzirom na izneto, rezidenti Srbije neće morati da otvaraju račune kod banaka u inostranstvu kada budu koristili usluge ovog servisa, jer bi plaćanje u tom slučaju obavljali kao i svako drugo plaćanje preko Interneta, korišćenjem platne kartice", kažu u NBS.

Rigidna pravila NBS koče dolazak Pejpala

Državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić takođe smatra da rigidna pravila Narodne banke Srbije koče dolazak Pejpala u Srbiju.

Ona objašnjava da je problem rigidnost našeg monetarnog i platnog sistema, odnosno deviznog sistema. "Problem sa Narodnom bankom je sistem plaćanja i nemogućnost da naši građani drže novac u inostranstvu, kao i tumačenje da li je transakcioni račun Pejpala bankarski račun ili je samo posredništvo", kaže Matić.

Jasna Matić je ranije rekla da je 24. septembar, datum kada bi prema indirektnim najavama ova kompanija počela da posluje u Srbiji, relativno pouzdan. "Nadamo se da će ta kompanija početi da pruža svoje usluge i za naše građane, ali dok se to ne desi, ne treba imati previše očekivanja'', dodala je Matić.

Dolaskom Pejpala građani bi mogli bezbedno da plaćaju preko interneta, što je suštinski element elektronskog poslovanja, kazala je ona i dodala da bi to imalo pozitivne efekte i za preduzetnike, jer preko te kompanije mogu da ponude svoje usluge i proizvode na globalnom tržištu.

Matić je, kao suštinski problem takodje istakla činjenicu da se građani pri on-lajn kupovini suočavaju sa neodgovarajućom carinskom procedurom, odnosno niskim limitom za uvoz i izvoz robe. ''U daljem procesu harmonizacije Srbije sa Evropskom unijom, posebna pažnja se treba obratiti na pojednostavljivanje carinskih procedura za uvoz i izvoz'', dodala je ona.

Ona je dodala da će Uprava za digitalnu agendu do kraja ovog meseca objaviti dva priručnika, ''e-kupi'' koji je namenjen građanima za bezbednu kupovinu i plaćanje, i ''e-prodaj'' namenjen preduzetnicima u kome će biti saveti šta sve treba da urade kako bi svoju robu i usluge mogli da prodaju preko Interneta.

strana 1 od 395 idi na stranu