Bajden tražio, Srbija dopušta GMO?

Genetski modifikovana hrana u Srbiji – ako je verovati borcima za zaštitu životne sredine, bi uskoro mogla postati stvarnost.

Izvor: Dojče vele
Podeli

Naime, kažu oni a prenosi Dojče vele, to su od Srbije tražile Sjedinjene Američke Države, a pominje se i kao uslov prijema u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe.

Svojevremeno je međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Različiti stavovi o genetski modifikovanoj hrani
Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama genetski modifikovane hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi mogu biti toksični u meri koja je štetna i po ljude. Postoji i mogućnost unošenja neželjenih gena u genom primaoca, što može dovesti do stvaranja mutacija i kancera. Hrana dobijena genskom tehnologijom može popraviti ukus i sastav namirnica.

Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu. To se vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine „pozdravila intenziviranje napora Srbije u saobražavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO“ i na svojoj internet-stranici navela reči vođe pregovaračkog tima Srbije sa tom organizacijom, Vesne Arsić, koja smatra da je "prijem Srbije u STO veoma važan za njenu zemlju“.

Da li je jedan od uslova za prijem u tu organizaciju i izmena Zakona o zabrani genetski modifikovanih namirnica? Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći Zakon, štaviše, ona još uvek tvrdi da je njena politika „očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana“ kao i da „ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane“.

Situacija u pogledu poslednje tvrdnje ipak je nešto drugačija. U Evropskoj uniji je dozvoljena upotreba čitavog niza genski modifikovanih organizama i to kao životnih namirnica, sredstva za hranjenje domaćih životinja i za sejanje i sađenje. U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i paradajz.

Obeležavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka Evropske unije. U Nemačkoj, sve to nadgleda Savezni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica koji je potrošačima na raspolaganju za sva pitanja koja ih muče – od pravnih odredbi do zdravstvenih problema.

Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića, pomenuta tvrdnja nije jedina neistina u stavovima Vlade Srbije.

Prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u maju 2009, visoki gost je poručio srpskim domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani genetski modifikovanih organizama, na šta je od domaćina odmah dobio odgovor da će taj Zakon biti promenjen“, navodi Aleksić za Dojče vele.

Nikola Aleksić podseća i da je Zavod za zaštitu bilja u nedavno izvršenim kontrolama ustanovio da je na 92 odsto parcela soje kontrolisanih u Bačkoj i na 88 odsto parcela kontrolisanih u Banatu – genetski modifikovano. „Zanimljivo je da nijedna parlamentarna stranka u Srbiji na direktno pitanje Ekološkog pokreta Novog Sada nije želela da se odredi prema korišćenju genetski modifikovanih organizama“, dodaje on.

strana 1 od 395 idi na stranu