Na državnoj kasi 118.000 činovnika

I taj broj raste, jer je Vlada putem javnih konkursa u poslednja dva meseca nudila mesto za više od 130 radnika.

Kada se ovom broju dodaju i zaposleni u ministarstvima i agencijama, dakle, svi oni koje plaća država, zbir je daleko veći i premašuje 118.000 ”duša”.

Iako u Upravi za trezor pri Ministarstvu finansija vode stalnu evidenciju broja zaposlenih, njihove brojke, kako sami priznaju, potpuno su okvirne. Jer, na spiskovima su samo oni koji su obuhvaćeni Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji. Prema tom Zakonu, broj stalno zaposlenih ne sme da pređe 28.400, a broj primljenih na određeno vreme ne sme da premaši 10 odsto od te brojke. Dakle, ”honoraraca” ne sme da bude više od 2.840.

Kada bi se striktno primenjivalo to pravilo, naša državna uprava trebalo bi da ima daleko manje činovnika od propisanog maksimuma. Jer, zvanično je 23.061 zaposlen na neodređeno vreme, ali su iz Zakona izuzeti pojedini organi i ministarstva - MUP, Ministarstvo odbrane, BIA i Uprava za izvršenje zavodskih sankcija. Broj njihovih radnika uređuje se posebnim aktima, pa je konačan ”skor” mnogo veći.

Prema kadrovskom planu projektovanom kroz budžet, u sve četiri institucije ima 88.830 angažovanih, od čega je stalno zaposlenih 77.059.

Od Zakona su, kada je u pitanju broj zaposlenih na određeno vreme, izuzeti Uprava za trezor, Republički hidrometeorološki zavod za statistiku i Geodetski zavod, kao i prevodioci koje angažuje Kancelarija za evropske integracije.

Pre dve godine, kada je donet ovaj zakon, u republičkoj administraciji radila su 30.624 klasična činovnika, a višak je bilo 2.224. U lokalnoj administraciji bilo je 37.789 zaposlenih, a čak 5.648 je bilo višak.

Koliko je broj zaposlenih službenika na lokalu do danas smanjen, ili možda povećan, niko ne zna čak ni okvirno. Opštine i gradovi mogu da imaju četiri stalno zaposlena na 1.000 stanovnika plus 10 odsto od tog broja na određeno vreme. Ako preteraju, višak moraju same da finansiraju.