Još samo šljive nismo uvozili

Novi Sad -- Samo smo za prva četiri meseca 2010, uvezili oko 9.500 tona krompira, 4.300 tona paradajza, 1.000 tona paprike, više od 18.000 tona jabuka i 800 tona jagoda.

Izvor: Dnevnik
Podeli

Godišnje uvezemo oko 26.000 tona jabuka, po 8.000 tona kupusa i crnog luka, gotovo hiljadu tona belog…

Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz voća i povrća meri se desetinama miliona dolara. Naime, vrednost uvezenog krompira je oko 6,8 miliona dolara, jabuka oko šest miliona dolara, paradajza 3,9 miliona, crnog luka 2,1 milion...

Zanimljivo je i gde kupujemo voće i povrće. Krompir nam uglavnom stiže iz Holandije, najviše volimo paradajz iz Turske, pasulj iz Kirgistana, krastavace, paprike, kupus i jabuke uvozimo iz Makedonije, crni luk iz Holandije, beli iz Kine, jagode iz Turske, a kruške i dunje iz Argentine.

Iz Holandije stiže 70 odsto luka

U Srbiji se luk uzgaja na oko 19.000 hektara na kojima se proizvede prosečno 130.000 tona što u najvećoj meri zadovoljava našu potrošnju. Prosečno se u Srbiju više uveze nego izveze luka godišnje. Luk uvozimo u periodu kada ga nemamo, a to je od decembra do marta, što znači da Srbija nema dovoljno skladišnih kapaciteta i ne primenjuje se savremen način čuvanja luka. Srbija najviše luka uvozi iz Holandije (oko 70 odsto) i Makedonije (oko 15 odsto), a najviše izvozi u svoje najbliže okruženje, Sloveniju, BIH, Crnu Goru i Makedoniju, kao i Bugarsku.

Sve bi to trebalo da nas brine, ali ne zbog toga što uvozimo hranu jer je to potvrda da smo deo svetskog tržišta, da imamo sporazume o slobodnoj trgovini s međunarodnim organizacijama, državama, kao i da liberalizujemo carine sa EU i pripremamo se za dane kada one neće ni postojati ili će biti svedene na najmanju meru. Pitanje je, međutim, šta je s našom proizvodnjom i da li možemo da budemo zadovoljni rezultatima koje postižemo na svetskoj pijaci.

Gledajući statistički, i ne stojimo tako loše. U razmeni poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa svetom Srbija je lane ostvarila suficit u iznosu od 1,2 milijarde dolara, što je rast od 28 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Na svetskom tržištu prodali smo hrane za 2,24 milijarde dolara, dok je uvoz iznosio 1,04 milijarde dolara.

Ipak, valja imati na umu i to da suficit u razmeni nije posledica velikog izvoza već i relativno malog uvoza usled niskog standarda. Upravo u potrošnji voća po stanovniku (62,1 kilograma) i povrća (136,1 kilograma) Srbija zaostaje dva do tri puta u odnosu na prosek potrošnje u EU.

"Kada bismo imali potrošnju citrusa, kvalitetne kafe, švajcarske čokolade, parmezana, kvalitetnih vina i drugih artikala približnu potrošnjama u zemljama EU, Srbija ne bi imali suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda. Mala kupovna moć utiče loše na stanovništvo, ali dobro na trgovinski bilans u poljoprivredi. Znači, gledajući iz tog ugla, Srbija mora još mnogo da unapredi svoju trgovinu ukoliko želi da, makar, stigne zemlje koje su joj osnovni konkurenti", ukazuje konsultant SEDEEV-a Goran Živkov.

Recimo, pasulj naši trgovci uvoze, a lane smo za 12.485 tona dali 12,7 miliona dolara. I sve su prilike da ćemo ga još dugo kupovati u svetu, jer su naši prinosi od jedne tone po hektaru niski i nedovoljni.

S druge strane, teoretski beležimo značajne uspehe u trgovini voćem, ali je činjenica da smo, pre svega, orijentisana na mali broj tržišta: nema malina u evropskim supermarketima pod našim brendovima, tržište višnje ne može da se ustali u količinama...

"Nažalost, Srbija se nalazi na samo začelju gledano prema visini izvoza po obradivoj površini. U poređenju čak i sa CEFTA partnerima, Srbija ostvaruje najlošije izvozne rezultate, a bilo kakvo naše upoređivanje sa Holanijom, Danskom, Francuskom, Belgijom i drugim starim zemljama članicama EU koje ostvaruju na desetine milijardi izvoza na relativno malim površinama – nažalost, nema smisla", kaže Živkov.

strana 1 od 394 idi na stranu