Tadić: Sarkazam ne rešava probleme

Oslo -- Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je za zemlju najznačajnije otvaranje novih radnih mesta i istakao da su vremena takva da je potreban optimizam.

Izvor: Tanjug
Podeli

Prema njegovim rečima, Srbija je veoma pogođena svetskom ekonomskom krizom, pa i političkom krizom na severu Afrike, jer je veliki broj srpskih radnika na tom području imao posao, a država značajne investicije.

Na konferenciji "Napredno upravljanje" u Oslu, koja je okupila veći broj evropskih lidera iz partija levog centra, Tadić je naveo da su štete na ekonomskom, ali i na političkom planu:

Grčki premijer Jorgos Papandreu je rekao da su sprovedene reforme u javnom sektoru i da rastu prihodi od turizma u Grčkoj, kao i da se inflacija drži pod kontrolom. Zamenik irskog premijera Gilmor je izrazio uverenje da će se njegova zemlja ekonomski oporaviti, dodavši da je ove godine prvi put posle tri godine ekonomija Irske pokazala rast. "Izvoz je skočio za deset odsto, imamo prihode i od turizma i uveren sam da će program oporavka uspeti", istakao je Gilmor.

"Sada je najznačajnije otvarati nova radna mesta, jer su krizom najviše pogođeni mladi ljudi i ljudi stariji od 50 godina koji su ostali bez posla", istakao je predsednik Srbije.

Tadić je istakao da je ekonomska kriza pogodila ne samo Srbiju, već i sve evropske zemlje, od kojih su neke do skora bile model brzog privrednog razvoja.

"Neke zemlje, koje su do skora bili modeli brzog razvoja, danas su suočene sa najvećom krizom u novijoj istoriji. Nezaposlenost svuda raste, u Irskoj je 14 posto u Španiji je 20, kao u Srbiji, a na treba zaboraviti da je Španija deseta ekonomija sveta po obimu proizvodnje", ukazao je srpski predsednik.

Prema njegovim rečima, značajno je da se u ovom vremenu pokaže spremnost da se pozitivno gleda i na teške krizne momente i da postoji volja da se problemi rešavaju.

"Ne može se svemu prilaziti sarkastično i sa lošom voljom. Pozitivan pristup je ljudska pretpostavka da se reše problemi", kazao je Tadić i dodao da je potrebno primenjivati mere koje daju rezultate, ali da se ne smeju kopirati modeli drugih zemalja, jer svaka zemlja ima svoje specifičnosti.

"Čitav svet se suočava sa pitanjem kako kreirati efikasnu ekonomiju, a istovremeno zadovoljiti uslov socijalne pravde. Na to pitanje možda najbolje odgovore imaju skandinavske zemlje, ali one su od ranije kreirale drugačiju političku i društvenu kulturu. Njihova dobra iskustva, discipline, odgovornosti bi trebalo prenositi", zaključio je srpski lider.

Evropa nema alternativu

Tadić je izjavio da Srbija nema alternativu integraciji u Evropsku uniju, jer će taj proces građanima obezbediti nova radna mesta, mladima šansu, a društvu - stabilnost.

Tadić je obrazložio zašto je Evropska unija najbolji izbor za zemlje Zapadnog Balkana, ali i zašto je integracija regiona u najboljem interesu same Unije.

Socijalna pravda i ekonomska efikasnost ciljevi su kojima, sudeći po debati u Oslu, kao i Srbija, teže i druge zemlje u Evropi.

Norveški premijer Jens Stoltenberg je istakao da progresivna politika kombinuje potrebu društava za socijalnom pravdom i za ekonomskom efikasnošću, i ocenio da se te dve stvari međusobno ne isključuju.

Stoltenberg je kazao da je sada potrebno usmeriti fokus na mlade ljude, kao i na emigrante, jer su oni najviše pogođeni krizom, ocenivši da u ovom trenutku najviše zabrinjava mogućnost da nezaposlenost ostane na visokom nivou.

Grčki premijer Jorgos Papandreu je, govoreći o ekonomskoj krizi u kojoj se njegova zemlja nalazi, rekao da to pokazuje da je "grčka ekonomska drama i evropska drama".

"Sada je na testu naša solidarnost i umesto pesimizma potrebna je politika nade", rekao je grčki premijer, navodeći lični primer, kada je Norveška pomogla njegovoj porodici koja je imala izbeglički status, jer nije mogla da dobije grčko državljanstvo,

On je rekao da je u EU stvorena monetarna unija i da sada "nema povratka nazad".

"Progresivna politika može biti dobar odgovor na krizu", dodao je Papandreu, ocenivši da je Grčka ključna za stabilnost Balkana.

"EU bi ovu krizu mogla da iskoristi za novi model privrednog rasta, investicije u infrastrukturu, zelenu infrastrukturu, energetske sisteme, obrazovanje i a izazov za sve nas je humanizacija globalizacije", zaključio je grčki premijer.

Srbija

strana 1 od 401 idi na stranu