Jelašić je bio u pravu za franak

Građani koji su pre tri godine u velikom broju uzimali stambene i druge kredite vezane za švajcarski franak odavno su shvatili da je ipak trebalo da poslušaju uporne savete bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, koji ih je upozoravao da ne uzimaju te zajmove, uprkos njihovoj, tada primamljivoj kamatnoj stopi.

Zbog globalne krize koja je usledila, snažnog jačanja franka u odnosu na evro i beskrupuloznog povećanja kamatnih stopa od strane pojedinih banaka koje su odobravale ove kredite, mesečne rate, koje su u početku bile znatno niže od onih koje su plaćali građani koji su se zadužili u evrima, do danas su astronomski skočile, tako da mnogi sada razmišljaju da svoje obaveze prebace iz švajcarske u evropsku valutu. Međutim, po rečima stručnjaka, za to je sada već kasno.

Naime, zbog toga što je „švajcarac“ toliko ojačao u odnosu na evro, svi koji bi sada izvršili konverziju, završili bi sa kreditom daleko većim od onog koji su originalno uzeli. Primera radi, računajući sa jučerašnjim kursom evra i franka u odnosu na dinar (79,55 i 99,62) i tim istim kursom pre tačno tri godine (51,64 i 83,51) dolazi se do zaključka da bi neko ko je 2008. uzeo kredit od 50.000 švajcarskih franaka, što je tada bilo oko 30.900 evra, sada posle konverzije završio sa kreditom od čak 39.900 evra. To je oko 9.000 evra više samo zbog konverzije ili skoro 30 odsto. Naravno, s obzirom da je deo glavnice u prethodne tri godine već isplaćen, konvertovani kredit ne bi bio 39.900 evra, već nešto niži, ali i dalje značajno veći nego da je kredit originalno uzet u toj valuti.

Upravo zbog toga, kao i zbog činjenice da je sama procedura za konverziju u većini banaka komplikovana, jer zahteva da klijent praktično uzme novi kredit, pri čemu mora ponovo da dostavi svu potrebnu dokumentaciju, plati naknadu za obradu kredita koja uglavnom iznosi bar 0,5 odsto i naknadu za konverziju, koja je najčešće takođe toliko, mnogi se i pored visokog skoka rata ustručavaju od konverzije.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je, ako se posmatra samo kurs kao kriterijum u odlučivanju o tom da li da se uđe u konverziju ili ne, jasno da postoji perspektiva da će švajcarski franak i nadalje biti nepovoljna valuta za zaduživanje.

"Zbog percepcije nestabilnosti evrozone, očekuje se da će švajcarski franak nastaviti da jača, jer kada se sada već govori o tome da bi Grčka čak mogla i da izađe iz evrozone i kada postoji velika zabrinutost zbog stanja ekonomije u Španiji i Portugalu, logično je da se jedan deo likvidnosti seli ka franku. Koliko će to trajati, ne zna se, ali pri odlučivanju o tome da li da se već postojeći kredit prebaci u neku drugu valutu treba obratiti pažnju ne samo na kurs, već i na sve ostale uslove i troškove koje jedna takva konverzija nosi sa sobom", upozorava Nikolić.

Urednik portala ekonomija.org Miroslav Zdravković takođe smatra da uprkos tome što su im rate toliko porasle klijenti koji imaju kredite u „švajcarcima“ sada ne bi trebalo da ih prebacuju u evre, jer će im čak i ako franak nastavi da raste, biti isplativije da ostanu pri toj valuti.

"Sada ne treba konvertovati kredite, jer će zbog trenutnog kursa franka i evra, svako ko to učini sada imati veći kredit u evrima nego što je on bio na početku otplate. Prema proračunima koje sam radio za stambeni kredit u švajcarskim francima, čak i da tokom perioda otplate kredita ta valuta preskoči evro po vrednosti, i dalje se više isplati ostanak pri franku nego konverzija u evro u ovom trenutku. Ne samo da će onaj ko prebaci kredit u evre u ukupnom iznosu platiti više novca tokom trajanja otplate, već će mu i rata biti veća nego što je sada", tvrdi Zdravković.

Prema njegovim rečima, građani mogu računati da će se u dužem periodu švajcarska valuta vratiti na „normalnije“ vrednosti, ali „tek kada prođe svetska kriza, a kada će to biti, to ne znam“. Zdravković ističe da će tek kada sredstva budu daleko više počela da se angažuju za investicije i proizvodnju, umesto za špekulacije na tržištu valuta, nafte ili negde drugde, švajcarski franak polako početi da se vraća na stare niže vrednosti. Kao argument protiv prelaska u evro, ovaj stručnjak napominje i to da bi Evropska centralna banka uskoro mogla da povisi kamatnu stopu, što bi dodatno ojačalo evro, dovodeći do rasta rata za evroindeksirane kredite.

"Ukupno posmatrano, od oko šest milijardi evra kredita u Srbiji, samo oko jedne milijarde se odnosi na zajmove vezane za franak, što bilansno nije toliko značajno. Oko tri do 3,5 milijarde čine krediti indeksirani u evrima, a ostatak uglavnom čine dinarski krediti", ističe Zdravković.