Kosovo nas košta 16 evra u sekundi?

Od 1999. do danas, prema zvaničnim procenama, na KiM se iz državne kase slilo oko 5,88 milijardi evra.

Tačnost potvrđuju čvrsti dokazi, koje je prikupio Centar, da je samo u 2009. put Kosova otišlo oko 450 miliona evra, ili bi tako bar trebalo da bude.

Naime, većina Srba na Kosovu živi u siromaštvu, pogotovo oni u enklavama, infrastruktura je decenijama zapuštena, poslovni sektor se svodi na šverc, a kontrola trošenja državnih para, izuzev Državne revizorske institucije, koja je još u povoju, bukvalno ne postoji. Štaviše, sve više Srba južno od Ibra, razočaranih Beogradom, priklanja se institucijama samoproglašene države Kosovo, što je pokazala i masovna izlaznost na poslednjim izborima. I sve ovo na sedmu godišnjicu martovskog pogroma Srba na KiM, nakon čega se Srbija zaklinjala da će činiti sve za bolji život preostalog stanovništva, a za povratak prognanih.

Podaci Centra za praktičnu politiku, koje su novinari Danasa pretraživali i analizirali, nalaze se na prošle sedmice pokrenutom internet sajtu „Koliko košta Kosovo“ (www.kolikokostakosovo.info). Dragan Popović, direktor Centra, podseća da su brojku od pola milijarde evra godišnje za Kosovo javno iznosili državni zvaničnici, poput šefa vladine Kancelarije za saradnju s medijima Milivoja Mihajlovića, avgusta 2010, poslanika DS sa severa pokrajine Dragiše Đokovića, oktobra 2008, pa i sam predsednik Srbije Borisa Tadića, aprila 2010. godine.

"Najnovija tvrdnja ministra Gorana Bogdanovića da se za Kosovo izdvaja oko 250 miliona evra na godišnjem nivou u direktnoj je suprotnosti s podacima koje smo prikupili, pa čak i s njegovom izjavom iz 27. oktobra 2008. godine. Zato je potrebno otvoriti javnu debatu o trošenju tog novca. Naš cilj je da ukažemo na to da su izdvajanja za Kosovo velika i netransparentna i da se ne zna da li se novac daje socijalno ugroženima ili se koristi za druge svrhe. Prostor za sumnju svakako postoji. Srbija na Kosovu nema efektivnu vlast, odnosno inspekcije koje bi morale da kontrolišu kako se državne pare troše", upozorava Popović.

Prema do sada prikupljenim podacima za 2010, nema značajnijih smanjenja troškova, posebno ne onih koji i inače daju najveći novac, kao što su Fond za PIO, RZZO, Nacionalna služba za zapošljavanje i pojedina ministarstva. Čak, prošle godine su troškove za KiM imale i agencije koje u 2009. nisu dale ni dinara, kao što su one za privredne registre, regionalni razvoj i prostorno planiranje, navodi Popović.

Izdaci ministarstava, dostavljeni Centru na osnovu Zakona o dostupnosti informacija, ukazuju da je samo njih deset, istina „najvećih potrošača“, do sada za KiM izdvojilo, po raznim osnovama, ukupno oko 182,5 milijarde dinara. Najviše je dato iz budžeta Ministarstva za KiM, nekadašnjeg Koordinacionog centra i Fonda za KiM, i to oko 36 milijardi. Pri tom, informacije za period 1999 - 2002. nisu dostavljene istraživačima Centra.

Sledi Ministarstvo prosvete, koje je od 2004. do 2009. izdvojilo više od 26 milijardi dinara, sve uglavnom za tekuće troškove, to jest plate. Ministarstvo prosvete je za KiM ubedljivo najviše potrošilo 2008, i to skoro sedam milijardi dinara. Ogroman novac daje i MUP, koji je od 2002. do 2009. izdvojio iz budžeta više od devet milijardi dinara za rad (izmeštenih) policijskih uprava Đakovica, Priština, Kosovska Mitrovica, Gnjilane, Peć, Prizren i Uroševac. zabeležili smo više nelogičnosti.

Iako se teritorija koju pokriva i nadležnost nisu menjali, budžet PU Đakovica je prepolovljen. Ova uprava, ionako najmanja, je 2002. dobila gotovo 48 miliona dinara, a u 2009. nešto manje od 22 miliona. Tokom godina smanjeni su i izdaci za PU Prizren, sa 72 miliona na 43 miliona dinara. S druge strane, novac se iz godine u godinu povećavao za PU Kosovska Mitrovica i Uroševac.

Ministarstvo rada i socijalne politike je od 1999. do 2010. izdvojilo više od pet milijardi dinara, od čega skoro pola za podršku porodicama s decom. Zanimljivo je da se mnogo daje za Centar za socijalni rad u Prištini, ukupno oko 370 miliona. Ovo ministarstvo je izdvojilo čak 111 miliona dinara zaposlene u ustanovama koje ne rade. Ali, to je maltene pravilo.

Drastičan primer je Elektroprivreda Srbije, rekorder po trošenju novca za plate „neraspoređenima“. Više od 24 milijarde dinara dao je EPS od 1999. na osnovu zarada svojih 5.000 zaposlenih na Kosovu.

Zanimljivi i nejasni su i izdaci Ministarstva za trgovinu. Ovaj resor je za 11 godine potrošio za KiM skoro 170 miliona dinara, od čega za potrebe tržišne inspekcije više od četiri miliona. Nejasno je koje je to troškove imala tržišna inspekcija, s obzirom na to da državni organi Srbije niti imaju pristup Kosovu, kao i da gotovo nijedno srpsko preduzeće ne plaća porez Beogradu.

Takođe, Ministarstvo za omladinu i sport je punih pet godina plaćalo plate zaposlenima u Sportskom centru „Boro i Ramiz“ u Prištini, koji od 1999. niti postoji pod tim imenom, niti iko od Srba tamo radi. Ovo ministarstvo je od 2002. do 2007. izdvojilo za ovu svrhu oko 45 miliona dinara. Podataka za poslednje tri godine nema.

Ministarstvo za NIP takođe privlači pažnju. Preko njega je od 2007. do 2010. za potrebe projekata osam drugih ministarstva izdvojeno 2,6 milijardi dinara. U kojoj meri se zbog toga unapredio kvalitet života kosovskih Srba, nije baš jasno. Isto važi za JP Putevi Srbije, koje je do sada potrošilo 3,6 milijardi dinara „za izvođenje radova na Kosovu“.