Niti imamo autoputeve, niti valjaju

Beograd -- Od ukupno 40.000 kilometara puteva, u Srbiji ne postoji nijedna deonica, koja po svetskim standardima zaslužuje najvišu ocenu.

Izvor: Novosti
Podeli

Čak su i delovi Koridora 10, koji su završeni u punom profilu autoputa, ocenjeni jedva četvorkom.

Peticu će možda dobiti neke nove deonice najvažnijeg putnog pravca, koje bi trebalo da budu završene ove i naredne godine, ali samo ako niko u lancu ne zakaže - investitor, projektant, izvođač nadzor.

Nije za utehu činjenica da se Srbija po kvalitetu infrastrukture sa 129. mesta popela na 93. poziciju u svetu. Ipak, mora se priznati da je situacija bolja na srpskim drumovima nego pre desetak godina. Ali, kada bi projekte radili samo stručnjaci, kada izvođači uz „zeleno svetlo“ nadzora ne bi zakidali na materijalu, situacija bi svakako bila još bolja.

KVALITET MATERIJALA
Do propadanja kolovoza dolazi i zbog većeg opterećenja puta od projektovanog. Oštećenja na saobraćajnicama mogu da nastanu i zbog ugradnje neodgovarajućih materijala. Ako se ne ugrade kvalitetni materijali i dobro ne uvalja nasip, do potrebne zbijenosti, ako se adekvatno ne uradi podtlo, dolazi, s vremenom, do sleganja i oštećenja kolovozne konstrukcije, kao jednog od najskupljih delova puta.

I laiku je jasno da nešto nije odrađeno kako treba ako posle dve-tri godine eksploatacije duž novog puta osvanu pukotine, koje se čas posla pretvore u udarne rupe. O rekonstruisanim deonicama i da ne govorimo. Svaka bi trebalo da ima garantni rok od deset godina, ali retko koja dočeka deceniju bez oštećenja.

Javna je tajna da se na asfaltu najviše zakida. Putari o tome ne žele da govore, što je i logično, jer kao izvođači radova imaju cilj da ostvare profit, a nadzor je taj koji u ime i za račun investitora treba da „otvori oči“.

Ali, računica kaže da na deset kilometara puta, čija je širina šest metara „uštedom“ samo pola ili jednog santimetra sloja asfalta može da se „zaradi“ od 60.000 do 120.000 evra. I to da niko ne posumnja, a kamoli primeti.

Dešava se na terenu, tvrdi izvor Novosti koji je želeo da ostane anoniman, da se zakine i više. To je, kaže, ozbiljan biznis. U Srbiji se godišnje rekonstruiše ili popravi bar hiljadu kilometara puteva, naravno uključujući i lokalne saobraćajnice, koje su u nadležnosti opština i gradova. Naravno, ne krade se na svakoj.

Kada bi se obavio pregled, pitanje je koliko saobraćajnica zadovoljava standard za gornji noseći sloj od 15 santimetara i završni habajući sloj asfalta od pet do šest santimetara. Inače, minimalna cena jednog santimetra asfalta po kvadratnom metru puta je od 1,6 evra za noseći do 1,8 evra za habajući sloj, ali ima i skupljih varijanti i do 2,5 evra.

strana 1 od 418 idi na stranu