Diplomiraj, bićeš večiti honorarac

Beograd -- „Večiti honorarac, to sam ja”, u šali kaže Milijana Starčević, diplomirani ekonomista. Za sedam godina, koliko radi, nijedan poslodavac nije joj ponudio ugovor.

Izvor: Politika
Podeli

Posla ima na pretek, dodaje, ali ne u struci i ne na neodređeno vreme.

"Izgleda da mi preostaje samo jedan put: da na minimum spustim kriterijume pri izboru posla. Radim u trgovini, nisam baš kasirka, ali jeste moja koleginica koja je takođe ekonomista. Zaposlila sam se po preporuci i to na jedvite jade", kaže Milijana.

"U glavi mi je, posle toliko traganja, bila samo misao – 'daj šta daš'. A na to što govorim dva strana jezika, imam nešto radnog iskustva i očekujem više od života, morala sam da zaboravim", rezignirano dodaje ona. Od države je „digla” ruke, pa zato više nije ni na birou rada. Deset godina sama sebi uplaćuje doprinose. Nada se boljem radnom mestu, na primer, u marketingu nekog preduzeća.

Poslodavci traže ekonomiste, informatičare, doktore…
Poslodavci su Nacionalnoj službi za zapošljavanje iskazali najviše potreba za visokoobrazovanim stručnjacima iz ekonomskih i pravnih nauka i iz oblasti informatike i statistike. Najtraženija zanimanja sa visokom stručnom spremom su IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike i programeri, inženjeri građevine sa licencama za projektovanje, specijalisti oftalmologije, onkolozi, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, veterinari, specijalisti kardiologije, anesteziologije, visceralne hirurgije, ginekologije, radiologije, defektolozi, diplomirani pravnici i ekonomisti iz oblasti finansija... Traženi su i profesori matematike, fizike, hemije, srpskog, engleskog i nemačkog jezika, kao i kadar koji je potreban muzičkim, građevinskim i ugostiteljskim školama.

I mnoge njene kolege sa istim stepenom stručne spreme danas rade na buvljaku, u buticima, cvećarama…

Arheolozi slažu robu u hipermarketima ili novine u kioscima, slikari su se, jureći trbuhom za kruhom, preobratili u taksiste, profesorske bugarskog jezika u hostese…

Da fakultetska diploma nije garancija za dobijanje stalnog radnog mesta dokazuje i statistika. Šestina nezaposlenih Beograđana koji su završili fakultet nalazi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

U Filijali Beograd od 93.769 nezaposlenih16,9 odsto ima visoku stručnu spremu. Od tog broja, njih 5.564 ima od 25 do 29 godina, dok 1.292 građana od 50 do 54 godina takođe ima diplomu, ali ne i radnu knjižicu.

Jedan od njih je Dragan Rakočević, koji je svojevremeno diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Do penzije mu je ostalo tri i po godine, ali ima drugi problem – niko ga neće u svoje (radne) redove.

Poslodavci u oglasima najčešće navode „starosni cenzus” za radnike koje traže, a on po pravilu ne prelazi 40. godinu.

"Na birou čekam već šest godina. Ne mislim da će mi naći posao jer su i sami rekli da to zavisi od ponude na tržištu rada. Ali, da mi ponude da budem pekar, limar, čistač ili perač automobila, više je nego smešno. Razumno bi bilo da se recimo zaposlim u nekoj turističkoj agenciji jer je to najbliže mom obrazovanju", jada se Dragan.

Baš je nedavno, kaže, iskoristio pogodnosti koje nudi NSZ, pa je pohađao kurs na kojem je naučio kako se piše radna biografija i propratno pismo poslodavcu. Ali – još se nije javio neko kome bi te svoje spise predočio...

"Na evidenciji sam zbog zdravstvenog osiguranja i to je moj jedini dobitak od države", dodaje ovaj diplomirani istoričar umetnosti.

Na birou 15.634 Beograđana sa diplomom
Čak 44.767 osoba sa visokom stručnom spremom u Srbiji nema stalni posao i nalazi se na birou rada, dok je od tog broja 15.634 nezaposlenih evidentirano u filijali Beograd. Najveći broj visokoobrazovanih, njih 10.164, na evidenciji je do tri meseca, 6.512 građana čeka na posao od tri do šest meseci, a 8.766 od godinu do dve. U starosnoj dobi od 25 do 29 godina na birou rada je 16.555 osoba sa sedmim stepenom stručne spreme i 3.242 ljudi starosti od 50 do 54 godine, takođe sa fakultetskom diplomom.

U NSZ-u procenjuju da svaki peti na njihovoj evidenciji nijena birou rada zbog traženja posla, već radi ostvarivanja prava namaterijalnu pomoć, tuđu negu, umanjenje računa za komunalije ili povlasticu GSP-a.

Struktura stručne spreme onih koji su ostali bez posla, ističu nadležni, nije se menjala u poslednje dve-tri godine, odnosno bez radnog mesta je najviše onih sa osnovnom i srednjom školom, dok je ponuda poslodavaca i dalje okrenuta ka kvalifikovanim kadrovima koji poseduju i dodatna znanja.

Prema podacima beogradske filijale NSZ-a, nezaposleni sa višim stepenom obrazovanja češće od ostalih koriste programe dokvalifikacije, prekvalifikacije i razne vrste obuka.

Savetodavci pri zapošljavanju poručuju da, ipak, od samih nezaposlenih najviše zavisi ko će koliko brzo pronaći posao. Slika je u početku uvek ista – građani koji su bez posla kod njih dolaze sa određenom dozom straha, pitaju koliko će dugo biti na evidenciji.

Odgovor je nemoguće dati, uveravaju nadležni, jer to ne zavisi od Nacionalne službe već od toga koliko je nezaposleni aktivan u traženju posla, da li je obrazovan, ispunjava li uslove... Poslodavci, međutim, mahom navode da kada zapošljavaju nove radnike vode računa o diplomi, ali to nije uvek garancija da će radnik dobro obavljati posao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 411 idi na stranu