Beko tužio Vericu Barać za 20.000€

Beko je tužbom zatražio naknadu materijalne štete od dva miliona dinara.

Savet za borbu protiv korupcije je saopštio da je tužba podneta zbog navoda Saveta da je Beko jedan od monopolista u Srbiji koji je tu poziciju sticao na nezakonit način.

"Kada tajkuni i drugi veoma zaštićeni pojedinci nekoga tuže i smatraju da su neka njihova prava povređena, onda državne institucije veoma brzo reaguju", ukazao je Savet i dodao da kada se "isti ti zaštićeni pojedinci nađu u ulozi tuženih, onda državni organi godinama ne postupaju po tim predmetima".

Savet takvo postupanje državnih organa doživljava "kao snažan pritisak" da se oteža ili pokuša potpuno onemogućiti rad tog tela Vlade Srbije.

"Može se uočiti da se za ovakve pritiske sve više zloupotrebljavaju mediji, čiji su vlasnici tajkuni, ili su im vlasnici i dalje sakriveni, ali ih možemo prepoznati po njihovom delovanju", naveo je Savet.

Beko je u tužbi naveo da je Barać "bez ikakvog osnova i dokaza iznela čitav niz neistinitih i ozbiljnih optužbi na račun tužioca i njegovog poslovnog delovanja, inkriminišući ga kao monopolistu koji putem korupcije zaključuje nedozvoljene ugovore i ostvaruje profit".

Naknadu od dva miliona dinara Beko je zatražio povodom navoda u Analizi antimonopolskih propisa od 2006. do 2010. godine, koja je 17. decembra 2010. godine objavljena na veb-sajtu Saveta za borbu protiv korupcije.

Beko je, kako navodi Barać, pritisak na Savet za borbu protiv korupcije vršio i nakon Izveštaja o privatizaciji "Luke Beograd“.

Barać: Za Novosti krivične prijave

Savet za borbu protiv korupcije će sledeće nedelje predati Vladi izveštaj o privatizaciji kompanije Novosti i podneće krivične prijave protiv odgovornih koji su u tom postupku kršili propise, najavila je predsednica Saveta Verica Barać.

"Imamo dovoljno podataka koji ukazuju na krivična dela, zloupotrebe i dogovore u postupku privatizacije Novosti na osnovu kojih se vidi da su oštećeni država i mali akcionari te kompanije", rekla je Baraćeva. Savet je, kako je navela, analizirao dokumentaciju o promeni vlasničkih odnosa u Novostima od devedesetih godina, kao i u drugim kompanijama u okviru bivše savezne ustanove "Borba".

"Namera nam je da Vladi ukažemo da je u državnom interesu da se preispita čitav postupak privatizacije Novosti, kao i da se zaštiti imovina u Štampariji Borba gde država ima vlasništvo od 70 odsto", istakla je Barać i dodala da Savet očekuje da državni organi reaguju u slučajevima gde postoje dokazi da su se određeni pojedinci "ogrešili o zakon".

"Najveću krivicu za propuste u prodaji akcija Novosti 2006. godine snosi tadašnje Ministarstvo za privredu, koje je odobrilo prodaju iako je postojala dokumentacija koja je ukazivala da bi to bilo nezakonito", rekla je Baraćeva.

Prodaja akcija Novosti, prema njenim rečima, obavljena je u korist Manojla Vukotića, generalnog direktora i glavnog urednika "Večernjih novosti" i "nekih ljudi u čijem dogovoru su se radili poslovi štetni za državu i male akcionare".

Ona je istakla da poslednje četiri godine Novostima, gde država ima udeo od skoro 40 odsto akcija, na nezakonit način upravljaju tri povezane firme čiji je vlasnik beogradski biznismen Milan Beko.

Beko je bio dužan da čim je stekao 25 odsto akcija Novosti o tome obavesti Komisiju za hartije od vrednosti i dostavi dokaze, što on nije učinio. Tek posle javnog priznanja da je većinski vlasnik Novosti on je posetio Komisiju i obećao da će dostaviti dokumentaciju preko kojih firmi je kupovao akcije Novosti na Beogradskoj berzi, ali te papire Komisija još nije dobila.

Komisija je dokaze o povezanosti tri firme koje su kupovale akcije Novosti tražila od nadležnih regulatornih tela Austrije i Kipra, kao i od Međunarodne organizacije komisija hartija od vrednosti IOSCO, a zatražena je i pomoć Ministarstva inostranih poslova Srbije.

Prema podacima koje je Komisija dobila iz Austrije ne vidi se da su firme Ardos i Trimaks u Bekovom vlasništvu.

Država trenutno u Novostima, pored udela od 29 odsto akcija indirektno, preko Fonda PIO, poseduje još 7,2 odsto akcija. U vlasništvu malih akcionara ostalo je 0,7 odsto akcija te kompanije.

Napadi na Vericu Barać pokušaj pritiska

Zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenili su da su napadi na Vericu Barać pokušaj pritiska na kontrolne organe da odustanu od istraživanja korupcije.

U zajedničkom saopštenju Jankovića i Šabića navodi se da su "napadi poput napisa o predsednici Saveta za borbu protiv korupcije Verici Barać u Večernjim novostima, pokušaj...pritiska na kontrolne organe da odustanu od istraživanja korupcije i drugih nezakonitih radnji na štetu građana Srbije".

"Slobodan rad institucija koje kontrolišu rad državnih organa i štite prava građana je svugde, pa i u Srbiji, od vitalnog značaja za uspostavljanje odgovornosti vlasti, zaštitu prava i interesa građana i jačanje vladavine prava", navodi se u saopštenju.

Večernje novosti su u četvrtak objavile komentar pod naslovom "Koga savetuje Baraćeva?", a tekst je potpisan inicijalima novine (V. N.).