Novi grb ne košta građane ni dinara

Promene na grbu samo su rezultat usvojene knjige standarda u toj oblasti na kojoj se radilo godinama, kažu u Vladi.

Iako se dva grba primetno razlikuju u pojedinim detaljima, i dalje se oba mogu označiti kao zvanični grb Republike Srbije. Istina, sve češće ćemo viđati "pitomijeg" orla sa tupljim kljunom i stilizovanijim ocilima.

Ipak, građani ne treba da imaju bojazni da će ponovo morati da staju u red za nove pasoše i lične karte, kao i registarske tablice.

„Grb Srbije ostao je isti, promenjen je samo grafički prikaz. Crtež može biti različit, ali grb je ispravan sve dok su sadržaj i odnos figura i boje u skladu sa zakonom“, kaže heraldičar Dragomir Acović.

Acović navodi da je „grb tačno onakav kakav je usvojen i ustavom i zakonom i u tom pogledu apsolutno nikakvih promena nema. Sve ostalo je vezano za postojanje izvornika kao uputstva za grb, a ne za bilo kakve promene, pogotovu ne revolucionarne promene, ne hitna obustavljanja“.

U Vladi Srbije su za B92 potvrdili da novo grafičko rešenje ne bi trebalo da dotiče građane, jer će se zastave i table menjati kao da je na snazi stari grb.

Milivoje Mihajlović iz kancelarije Vlade za saradnju s medijima objašnjava da je "Vlada donela uputstvo po kome se ne određuje rok za zamenu zastava i tabli. To će se u skladu sa finansijskim mogućnostima menjati usled dotrajalosti".

U javnosti se i dalje postavlja pitanje nužnosti ove promene. Počasni predsednik Srpskog heraldičkog društva i član komisije koja reguliše državna obeležja, kaže da je izmena estetske i praktične prirode.

"Dolazilo je do određene zbrke prilikom štampanja i prilikom upotrebe, jer broj recimo pera na vratu, broj pera na krilima i broj pera u repu je dobro izgledao na dimneziji 20x20, ali kada to uveličate, a pogotovu kada smanjite dolazi do prezagušenja", kaže Dragomir Acović.

Da zaista nema mesta panici potvrđuju i u glavnom snabdevaču zastavama na našem tržištu - Radnoj ženi. Oni ne primećuju da se u odnosu na prethodne godine zahtev za zastavama povećao, naročito kada je reč o državnim institucijama.

Stevka Kojić iz tog preduzeća kaže da se „i dalje prodaju i stari grb i novi. Radne organizacije uglavnom traže novi grb To je stupilo na snagu od 21. novembra mi smo tada i krenuli da radimo taj grb“.

Šutanovac: Tek smo uveli stari grb u Vojsku

"N želeći da ulazim u heraldičke razloge za promenu grba Republike Srbije, hoću da naglasim da je Vojska Srbije u toku prošle godine reoznačila sve jedinice i komande, prvi put nakon 92 godine, sa tada aktuelnim grbom", kaže ministar odbrane Dragan Šutanovac.

"Svako novo menjanje izaziva bespotrebne troškove za sistem i teško da će se za tu vrstu troška naći novac u budžetu", priznaje ministar i dodaje da smatra da je neophodno, pogotovo u vremenu krize, ponašati se racionalno i štedljivo i da bi zato trebalo deo Uredbe koji iziskuje nova trošenja novca ne samo države, već i građana, staviti van snage.

On podržava akciju Novosti, za koju su se već izjasnili ministar policije Ivica Dačić i državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen da se promeni deo Uredbe koji se odnosi na promenu simbola Srbije.

Za Slavicu Đukić-Dejanović državna obeležja su izuzetno važna, ali, kako je rekla, prioritet u ovom momentu treba dati nekom drugom, a grb će kasnije doći na red.

Sa njima se slažu i vladajuće, ali i opozicione stranke, pa je pitanje grba ispalo jedno od retkih pitanja oko kog je postignut opšti društveni konsenzus. "Treba promeniti Uredbu, jer je to mnogo lakše nego menjati sva dokumenta i table na kojima stoji znamenje, posebno kada nema para ni za preče stvari", kaže Jelena Trivan, potpredsednik DS.

Miloš Aligrudić, potpredsednik DSS, objašnjava da nijedna uredba ne može biti iznad Ustava. "Niko nema pravo da menja državne simbole po svojoj volji, posebno ne za ogroman novac u vreme krize", kaže on.

Slično misli i Dragan Todorović, potpredsednik SRS, koji dodaje da je vlast napravila grešku kada je dozvolila promenu grba, a problem je, kaže, što za to niko neće odgovarati.