Milosavljevića brine odlazak lekara

Beograd -- Ministar zdravlja Tomica Milosavljević zabrinut je zbog odlaska lekara iz Srbije i tvrdi da najbolji i ovde mogu da zarade više od njega.

Izvor: Novosti
Podeli

“Odlazak kadra, kao pretnja, brine me još od 2002. godine, kada sam prvi put izabran za ministra, zato što vrlo dobro znam da Srbija nedovoljno ceni svoje lekare”, kaže Milosavljević.

Prema njegovim rečima, namera da najbolji budu plaćeni više i da se otvore vrata za dodatnu zaradu nikad nije bila dobro shvaćena ni “među mojim kolegama”.

“Sad kada smo dva kardiohirurga ispratili sa koferima u Kuvajt, jedan provede celu radnu nedelju u Podgorici i Skoplju, a kod kuće u Novom Sadu je samo vikendom, počinjemo da se lupamo u glavu i razmišljamo kako ćemo zadržati i platiti najbolje”, pita se Milosavljević.

Da li ste se ”oduzeli” kad ste sabrali da je epidemija gripa H1N1 Srbiju koštala 7,5 milijardi dinara?

"Ne, sve vreme sam znao da borba protiv pandemije iziskuje velike troškove. Bili smo obavezni da pravimo planove kao da će pandemija imati najteži oblik. ”Popili” smo silne kritike, nekada s pravom, mnogo više bez osnova i argumentacije", kaže Milosavljević.

Ministar zdravlja tvrdi da interventni kardiolozi, koji dolaze noću i rade i onda kad nisu dežurni, ili oftalmolozi, već sad mogu dobro da zarade, nekoliko puta više od njega.

“Ja, inače, nemam neku veliku platu, u zdravstvenom sistemu bar 200 ljudi ima veću platu nego ministar. Tendencija je da najviše plaćamo one koji najbolje i najviše rade, ali to je teško u zemlji koja je godinama učila lekciju uravnilovke”, kaže Milosavljević.

Govoreći o budžetu za sledeću godinu, Milosavljević navodi da će Srbija za lečenje po stanovniku imati po 300 evra i da će najveći izazov biti da sistem, koji je godinama išao uzlaznom linijom, “sačuvamo od ”proklizavanja” “.

Ministar je razočaran što će iz državnog budžeta, za lečenje 1.216.000 ljudi bez prihoda, umesto 11 milijardi dinara, koliko je realno, biti uplaćeno samo 615 miliona dinara i dodaje da u ekonomskom delu Vlade nema razumevanja i da je loše što Vlada Srbije već treću godinu zaredom zdravstvo tretira kao javnu potrošnju.

“Ako za zdravstvenu zaštitu jednog čoveka koji nema prihode, država godišnje odvoji samo 506 dinara, kako da očekujemo spektakularan zdravstveni sistem? Možemo da budemo srećni ako se budemo lečili isto kao do sada”, ističe on.

Budžet Ministarstva zdravlja biće, ipak, veći za trećinu. “Oko 9,8 milijardi se ulaže u kliničke centre Beograd, Kragujevac, Niš i Novi Sad. Ovo će biti godina velikih radova koji će započeti na proleće. Nastavićemo sa skriningom. Ove godine smo pregledali 50.000 žena između 45 i 69 godina. To je koštalo oko 300.000 evra, koliko se potroši samo za lečenje osam obolelih od raka dojke”, rekao je ministar zdravlja.

Gaze i iz vojnih rezervi

Bliži se uvođenje kapitacije...

"Da, ali čim kažete da će oni koji rade iznad proseka biti plaćeni za 10 odsto više, a oni ispod proseka za toliko manje, odmah skaču sindikati, pišu predsednicima Republike, Vlade i traže da se ministar zaustavi. Možemo plaćanje po kvalitetu i učinku da odlažemo još 20 godina, a onda će nam sistem biti potpuno devastiran", smatra ministar zdravlja.

Na pitanje kako će biti sprečene nestašice gaze u bolnicama, Milosavljević je odgovorio da postoje dve mogućnosti.

“Da ekonomisti iz Vlade razgovaraju sa proizvođačima ako hoće da im izađu u susret zato što je ”u Pakistanu loša berba”, ili da tražimo od Antimonopolske komisije mišljenje da li se tri proizvođača koja imaju kapacitet da podmire potrebe našeg zdravstva sad ponašaju monopolski, pa da onda pristupimo, ako treba, interventnom uvozu. Ako bude problema možemo da povučemo i vojne rezerve”, kaže on.

Milosavljević je upozorio proizvođače lekova da će izgubiti licence na tržištu budu li se ponašali usprotno Zakonu o lekovima, navodeći da ne mogu da se ponašaju kao da proizvode krompir ili stolice.

“Činjenica da država već tri godine, umesto 11 milijardi, uplaćuje svega oko pola milijarde dinara za osiguranje ljudi bez prihoda, rezultirala je ozbiljnim problemima u likvidnosti fonda zdravstvenog osiguranja. Isplate lekova prolongirane su na 90 dana, a 2007. godine su lekovi plaćani za 30 dana”, kaže resorni ministar.

Na pitanje gde je zapelo sa najavom da će privatnici pisati recepte i davati specijalističke i upute za bolničko lečenje, Milosavljević je rekao da je uključivanje privatnika u sistem neminovno, samo je pitanje koliko brzo.

“Moramo se učiti da ćemo morati da razbijamo monopol i razvijamo konkurenciju. Nećemo uvek imati demagoška obećanja zato što se bliže izbori, nego se moramo suočiti sa činjenicom da smo mala, siromašna zemlja. Bez obzira na oskudicu, u zdravstvu je dostignut jedan značajno visok nivo koji, čini mi se, bolje prepoznaju stranci, nego mi sami. Dokaz za to je rang Srbije koja je na 46. mestu od 133 zemlje. Ponosan sam na to”, kaže on.

Ministar zdravlja je kazao i da se od usluga naplaćenim u zdravstvenim ustanovama godišnje slije oko 18 milijardi dinara.

Srbija

strana 1 od 406 idi na stranu