Zemlju napusti svaki treći ETF-ovac

Beograd -- Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet, bez razmišljanja o zaposlenju u Srbiji, zaputi se u beli svet.

Izvor: Blic
Podeli

Gotovo ista situacija je i sa ostalim tehničkim fakultetima. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju.

Najčešće se odlazi u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, a u poslednje vreme sve više u Francusku i Veliku Britaniju.

Niko u Srbiji, ipak, nema precizne podatke o broju naših visokoobrazovanih koji rade u inostranstvu.

Tadić: Nema para da ih zadržimo

Inače, nedavno je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da država nema para i da zbog toga ne može da spreči migraciju visokoobrazovanih ljudi iz naše zemlje u inostranstvo. "Najveći talenti pobegnu u inostranstvo zbog toga što tamo neko ima veće mogućnosti da im da bolje uslove", rekao je Tadić.

Nedavno je Branko Kovačević, rektor Univerziteta, izjavio da, prema nekim podacima, čak 70.000 stručnjaka iz Srbije živi i radi u inostranstvu, iako je Srbija u njihovo školovanje uložila 12 milijardi dolara.

Da zaista ne postoji precizna statistika potvrđuje i Miodrag Popović, dekan ETF-a, fakulteta sa koga se najviše ide u beli svet. "Neke naše kolege, koje rade u inostranstvu, misle da van zemlje radi oko 10.000 od skoro 20.000 ikada diplomiranih na ovom fakultetu", kaže profesor Popović.

Pre desetak godina najčešće se odlazilo u SAD, Kanadu, Australiju, a sada sve više u evropske zemlje. "Zbog nastavka školovanja najviše se odlazi u Švajcarsku, Holandiju, Austriju, odnosno uglavnom tamo gde se studije mogu nastaviti na engleskom jeziku. Radi zaposlenja se svuda ide", kaže on.

"Uglavnom odlaze studenti tehničkih fakulteta, najviše iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Da bi se zaposlili u inostranstvu, jedino što im je potrebno je znanje, koje se vrlo lako može proveriti testovima, čak i u običnom intervjuu", objašnjava profesor Popović.

Stručnjaci u Sloveniji
Po mišljenju Miodraga Popovića, dekana ETF-a, više je razloga zbog kojih visokoobrazovani iz Srbije traže zaposlenje u inostranstvu. "U inostranstvu je veći izbor kvalitetnih i solidno plaćenih poslova. Veliki broj stručnjaka iz Engleske, Holandije, Švajcarske, Nemačke odlazi u američke kompanije i u Kinu, jer su tamo bolje plaćeni. Onda te zemlje popunjavaju manjak prilivom iz manje razvijenih zemalja. Iz Slovenije je otišao veliki broj visokoobrazovanih, pa sada oni popunjavaju praznine uvozom stručnjaka iz Srbije", objašnjava Popović.

Da su u svetu zaista najtraženiji elektrotehničari, potvrđuje i Refik Šećibović, nezavisni ekspert Edukativnog centra za karijeru. Osim njih, veoma su traženi i diplomci matematike i fizike. "Od čitave populacije mi koristimo od 20 do 25 odsto kadrova, a to je veoma malo", objašnjava Šećibović.

On ističe da je iznenađujuće da se u poslednje vreme sve više naših najboljih stručnjaka zapošljava u Velikoj Britaniji. U Australiju i Novi Zeland mahom odlaze diplomci sa društvenih nauka.

"Švajcarska i Norveška su takođe interesantne našim inženjerima, dok u Nemačkoj ima dosta građevinaca, što onih sa fakultetskom diplomom, što građevinskih radnika", kaže Šećibović.

Akademci se na razne načine dovijaju pri nalaženju posla, a kod nekih u posredovanju učestvuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Od početka godine preko ove službe posao u inostranstvu našlo je 39 visokoobrazovanih.

"Poslednji oglas odnosio se na poslodavca iz Libije koji se obratio našoj službi da posreduje u zapošljavanju 20 lekara specijalista. Tražili su specijaliste urologije, kardiologije, pedijatrije-onkologije, maksilofacijalne hirurgije, ortopedije i specijalista nuklearne medicine, po dva histopatologa, radiologa i hematologa, kao i četiri onkologa i četvoro specijalista za rad u laboratoriji", kažu u NSZ.

strana 1 od 406 idi na stranu