Srbija nema strategiju za ribarstvo

Beograd -- Evropski prosek iznosi 21,4 kilograma ribe po glavi stanovnika, dok se Srbija, sa prosečnom potrošnjom od oko sedam kilograma, nalazi na dnu lestvice.

Izvor: Danas
Podeli

Situacija nije mnogo bolje ni kad je reč o proizvodnji ribe koja ne premašuje 15.000 tona.

Sudeći prema ocenama izrečenim na sednici Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije, usvajanjem zakona bi mnogi problemi koji opterećuju funkcionisanje ove, inače perspektivne privredne grane, bili rešeni.

“Podrška države, kroz subvencije i druge vidove pomoći, svakako je neophodna, a to je i preduslov za dugoročan razvoj ribarstva i rast izvoza. Utoliko pre što je ribarstvo perspektivna grana poljoprivrede u koju se nedovoljno ulaže” kaže Vojin Kličković, komercijalni direktor preduzeća Tropik ribarstvo.

U tom kontekstu zanimljivo je pomenuti da je Hrvatska usvojila strategiju razvoja i subvencionisanja ribarstva i tako proizvođačima ribe olakšala nastup na domaćem, ali i na inostranim tržištima.

Ako ovoj priči damo regionalnu dimenziju, onda možemo reći da je na tom planu najviše odmakla Turska, čiji su proizvodni kapaciteti pastrmke višestruko uvećani.

Stručnjaci su izračunali da se u svetu godišnje proizvede oko 52,5 miliona tona ribe čija vrednost premašuje 100 milijardi dolara, kao i da proizvodnja beleži trend rasta. Procenjuje se, takođe, da bi te „vodene njive“ mogle da hrane veliki broj od oko 800 miliona gladnih usta kojih je u svetu sve više. To bi, s druge strane, povećalo potrošnju ribe koja je u 2008. godini, posmatrano na svetskom nivou, iznosila u proseku 17,1 kilogram po glavi stanovnika.

Prema rečima Kličkovića, zahvaljujući velikoj finansijskoj pomoći države, Turska je danas jedan od najznačajnijih izvoznika, kako pastrmke tako i morske ribe, poput brancina i orade, na tržište EU i cenovno je veoma konkurentna.

“Veći deo proizvodnje, a reč je o 1.300 tona konzumne kalifornijske pastrmke i oko 2.000 tona šarana, Tropik plasira na inostrano tržište, uglavnom u zemlje u okruženju (do potrošača u Srbiji stigne oko 1.000 tona ribe), a sve je interesantnije i tržište EU (Rumunija, Italija, Austrija i Slovenija), kaže on.

Na pitanje da li je put do evropskih potrošača bio težak imajući u vidu stroge standarde kvaliteta koje to tržište nameće, direktor Tropika kaže da ima utisak da je stvorena fama u vezi sa EU standardima koje je, navodno, teško ispuniti.

On smatra da većina proizvođača sa prostora bivše Jugoslavije ispunjava te kriterijume i dodaje da se Tropik lako prilagodio novim zahtevima. Zanimljiv je i podatak da je Tropikov ribnjak pastrmke u Republici Srpskoj jedan od retkih u regionu (takvih je još četiri) koji su licencirani za izvoz u EU.

Licencu je stekao u decembru 2008. kada je završen proces sertifikacije i dobijen EU izvozni broj. Komentarišući primenu CEFTA sporazuma koji bi trebalo da omogući slobodan protok robe, sagovornik ističe da u praksi nije tako i to dovodi u vezu sa ustrojstvom inspektorata u pojedinim zemljama.

“U Srbiji je, tek prošle godine formiran Generalni inspektorat jer to je bio jedan od zahteva na putu približavanja Evropskoj uniji, tako da su sada sve inspekcijske službe objedinjene, što akterima na tržištu znatno olakšava posao. Srbija je, u nameri da zaštiti sopstvenu proizvodnju, uvela carinske i necarinske barijere na uvoz ribe iz Hrvatske, ali ne i iz BiH, iako su obe zemlje, kao uostalom i Srbija, u CEFTA sistemu”, ukazuje Kličković.

Rusko tržišta koje je inače veoma atraktivno i proizvođačima iz EU i SAD, sledeća je destinacija Tropika. On se slaže sa konstatacijom da proizvođači iz Srbije slabo koriste prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali dodaje da je tržište od nekoliko stotina miliona potrošača veliki izazov za svakoga, utoliko pre što je reč o potrošačima koji mogu da plate i visok kvalitet proizvoda.

Na četiri ribnjaka površine 40. 200 metara kvadratnih Tropik, koji ima zaokružen proizvodni ciklus - od proizvodnje preko prerade do distribucije - uzgaja rečnu ribu.

Pastrmka se gaji u planinskim rekama na temperaturi od oko 15 stepeni, a šaran u protočnim vodama što garantuje izuzetan kvalitet mesa. Ovakav način proizvodnje krunisan je prestižnim međunarodnim i domaćim priznanjima

Zlatnom medaljom u Parizu (2001. godine), dok je za program dimljene pastrmke, koja se proizvodi u pogonu za preradu ribe u Banjaluci ova kompanija nagrađena Zlatnom medaljom na novosadskom sajmu . Kompanija Tropik ribarstvo i njena ćerka firma u Srbiji Tropik trejd poseduju sertifikat HACCP.

strana 1 od 371 idi na stranu