Za most kod Ade preko 300 mil. EUR

Naime, grad Beograd sprema se za novu pozajmicu kod Evropske investicione banke. Ovu odluku mogli bi već na narednoj sednici da potvrde odbornici Skupštine grada.

Gradski čelnici trenutno, sa bordom direktora EIB, pregovaraju o uslovima nove pozajmice. Glavna tačka razgovora jesu kamatne stope, pošto prestonica pokušava da ugovori dve mogućnosti.

"Sa bordom direktora EIB pokušavamo da se dogovorimo o tome da se u novom ugovoru o pozajmici vrednoj 90 miliona evra nađu dva načina otplate", kaže izvor iz Skupštine grada.

On dodaje da bi jednim bila precizirana fiksna kamatna stopa, dok bi druga mogućnost predvidela otplatu na osnovu određene kamate plus euribor koji je promenljiv. Grad Beograd bi rate vraćao po onim uslovima koji mu, u trenutku otplate, budu više odgovarali. "Na ovaj potez smo primorani jer radovi ne smeju nikako da stanu, a trenutno jedino pozajmicom možemo obezbediti neophodan novac", dodaje izvor Novosti.

Sredstva iz novog kredita koji će uzeti prestonica biće povlačena prema dinamici radova.

Za projekat broj jedan u Beogradu, izgradnju mosta preko Ade ciganlije, prestonice je već povukla tri kredita ukupne vrednosti od oko 200 miliona evra. Prvo je za radove na mostu od Evropske banke za obnovu i razvoj pozajmljeno skoro 70 miliona evra, a potom je ista suma uzeta i od EIB, ali ovoga puta za pristupne saobraćajnice. Beograd je juna ove godine odlučio da se za radove na mostu kreditno zaduži još 60 miliona evra.

Imajući u vidu da se ceo projekat delom finansira i iz budžeta grada, po svemu sudeći, ovaj posao koštaće pre svega Beograđane daleko više od 300 miliona evra.

Posao na samom mostu preko špica Ade u poodmakloj je fazi, a vidljiva je i konstrukcija petlje Careva ćuprija. Ostalo je da se izgrade pristupne saobraćajnice sa novobeogradske strane i petlja Radnička.

U trci za izvođača radova za petlju u Radničkoj, čija bi izgradnja trebalo da počne do kraja godine, tri su inostrane kompanije, dok se za pristupnice na Novom Beogradu nadmeću četiri. Dve firme su iz Slovenije i po jedna iz Turske i Austrije. Sva dokumentacija oko izbora izvođača prosleđena je EIB, iz čijeg će se kredita finansirati pristupni putevi. To važi i za pristupne saobraćajnice sa novobeogradske strane.

Planom je predviđeno da petlja Radnička ima kružnu raskrsnicu koja je rampama direktno povezana sa mostom iznad, Radničkom ulicom i Bulevarom vojvode Mišića koji se pruža ispod. Radnička ulica, od nove petlje do ulaska u Adu ciganliju trebalo bi da ima četiri trake po smeru i razdelno ostrvo.

Ukrštanje sa Bulevarom vojvode Mišića i tramvajskom prugom rešeno je kao površinska raskrsnica koja nema pun program veza, a skretanja iz pravca UMP ka bulevaru denivelisanom vezom sa širinom kolovoza od pet metara.

Na novobeogradskoj strani trase UMP na desetak mesta je proširena granica plana. Takođe, korigovana je granica u zoni petlje sa ulicom Tošin bunar, koja za sada ne podrazumeva denivelisanu raskrsnicu, ali je planom ostavljeno prostora za takvo rešenje u budućnosti.