Vlast će "pojesti" pare od Telekoma

Analitičari ističu da je svih 1,4 milijarde evra, koliko se očekuje da ćemo dobiti prodajom većinskog vlasništva u Telekomu, država „već potrošila"

Ona naglašavaju da će, umesto za infrastrukturu, kako se najavljuje, ovaj novac poslužiti za pokrivanje rupa u budžetu.

Iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića saopšteno je da novac neće biti uplaćen direktno u budžet, već na poseban račun. "Država će imati jasan plan gde će ulagati sredstva i to nikako neće biti utrošeno za plate i penzije", kažu u Cvetkovićevom kabinetu. Da pare od Telekoma ne treba da budu uplaćene u budžet zalaže se i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On je ranije istakao da će građani morati da veruju na reč članovima Vlade u vezi sa potrošnjom para od Telekoma.

"Premijeru Mirku Cvetkoviću predložiću poseban budžetski fond u koji će se sliti novac od prodaje Telekoma. Pare sigurno neće biti potrošene do kraja mandata ove vlade. Neke naredne će nastaviti da taj novac transparentno troše u kapitalne projekte železnice i infrastrukturu", rekao je Dinkić i istakao da Telekom treba prodati za najmanje 1,4 milijarde evra.

Ministarka finansija Diana Dragutinović tako će, po svemu sudeći, ponovo izgubiti bitku sa kolegom Dinkićem, jer se ona zalagala da pare od Telekoma uđu u budžet, kako bi se što više smanjio deficit i sredstva kontrolisano trošila.

Ministar Milutin Mrkonjić rekao je nedavno da će sredstva od privatizacije Telekoma verovatno biti uložena u izgradnju autoputa od Beograda do Čačka i autoputa od Pojata do Kruševca, kao i u projekte zlatiborskog regiona. On je napomenuo da u izgradnju Koridora 10 neće biti uložen ni dinar od tog novca.

A da će evrima od Telekoma Vlada da pokrije javnu potrošnju i neće dozvoliti uvid u način trošenja ovog novca, tvrdi velika većina domaćih ekonomista. Oni privatizaciju Telekoma ocenjuju kao šansu za otklanjanje pritisaka korisnika budžeta u predizbornoj kampanji. Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da će novac sasvim sigurno biti potrošen na plate i penzije, čime će biti napravljena velika šteta.

"Naši zvaničnici se olako frljaju oprečnim stavovima. Njihove populističke izjave koje ih ni na šta ne obavezuju dovoljan su dokaz da će 1,4 milijarde evra potrošiti na finansiranje budžeta, iz kojeg najveći deo novca odlazi u penzioni fond i na druge rashode. To znači da će novac 'otići' na opštu javnu potrošnju, a na taj način bismo pucali u sopstvenu nogu", smatra Kovačević.

On pita zašto se uopšte postavlja pitanje gde će se sliti novac od prodaje kada je propisom o privatizacijama predviđeno da on ide na račun Agencije za privatizaciju. On dodaje i da bi, osim u infrastrukturu, novac trebalo uložiti u izvoz i u razvojnu banku.

Sa njim se slaže i ekonomista Miroslav Zdravković, koji se protivi prodaji Telekoma, i navodi da je novac od njegove, kao i privatizacije NIS-a, potrošen još pre dve godine.

"Uvidom u izveštaj o poslovanju Telekoma video sam da je kompanija, uprkos krizi u prošloj godini, ostvarila profit od 150 miliona evra. Novac od prodaje će biti potrošen za plate i penzije, jer je od formiranja Vlade finansijska pozicija države pogoršana za 175 milijardi dinara. Potrošene su sve prethodne privatizacije, a sa njima i Telekom", rekao je Zdravković.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da se u državnim institucijama u međuvremenu ništa nije promenilo nabolje, da bismo verovali političarima na reč. "U vreme krize se ne prodaju vredne stvari bez preke nužde. Sva dosadašnja iskustva su negativna i mi nemamo garancije da će novac biti potrošen onako kako ministri pričaju", kaže Šuković.