Milosavljević: Naplata deo utakmice

Ipak, ministar trgovine Slobodan Milosavljević kaže da je naplata potraživanja deo tržišne utakmice i da ne treba da bude zakonski regulisana.

Preduzećima, dakle, ne preostaje ništa drugo nego da budu strpljiva ili da nalaze odgovorne kupce koji će poštovati ugovor.

Na problem nelikvidnosti, upozorio je i Boris Tadić, predsednik Srbije, koji kaže da trgovinski lanci ne smeju da žive na uštrb proizvođača jer to dovodi do kraha snabdevanja. Potrebno je, naglašava on, da postoji komplementarnost između proizvođača i trgovaca i da rokovi plaćanja ne smeju da budu predugi.

"Rokove treba smanjivati do 90 dana. Svi duži rokovi isplate su vrlo opasni za proizvođače", ističe Tadić.

Za razliku od Srbije, mnoge države u okruženju i EU našle su načina da ograniče rokove plaćanja i uvedu red u sistem potraživanja uvođenjem konkretnih propisa za regulisanje obaveza.

Tako je u Hrvatskoj zakonsko ograničenje 45 dana, a u praksi potraživanja naplaćuju za 34. U Sloveniji propisima je ograničena naplata na 90 dana, dok se u stvarnosti obavlja za 39. U pojedinim zemljama efikasniji rad državnih institucija, a posebno trgovinskih sudova, zaslužan je za bržu naplatu.

"Vlada Republike Srbije i druge finansijske institucije sem subvencionisanih kredita nisu sprovele nikakve druge mere da se najveći dužnici nateraju na plaćanje svojih dugova. Rezultat ovakvog nepostupanja jeste da se na naplatu potraživanja u Srbiji čeka 128 dana, a time smo na dnu evropske lestvice sa Albanijom", kažu u Uniji poslodavaca.

Milosavljević: Ne treba nam zakon

Uprkos problemima u naplati, kao i nemogućnosti da preduzeća u razumnom roku dobiju novac za prodatu robu ili usluge, zakon koji bi regulisao maksimalni rok za naplatu potraživanja ne treba očekivati.

Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, kaže da je naplata ugovorni odnos dve strane, kupca i prodavca, to je deo konkurentske utakmice, i to ne bi trebalo nikada i nigde da bude regulisano zakonom. Podsećajući da je problem nelikvidnosti izražen u poslednjih dvadeset godina, Nemanja Popov, generalni direktor "Centroproizvoda", ukazuje na to da niko nije pošteđen, ni mali ni veliki, s tim da ga neki teže, a neki lakše rešavaju.

Međutim, pitanje je zašto je nelikvidnost baš tolika i zašto je neplaćanje na vreme postalo uobičajena poslovna praksa.

"Za razliku od zapada, gde robu kada isporučite možete da u ugovorenom roku naplatite potraživanje, kod nas nije tako. Prisutna je velika neracionalnost, ali i određena osionost, da neko smatra da ne mora da plati robu i tako vas na neki način ucenjuje ili koristi za sopstvenu dobrobit. Dolazite u situaciju da vi trgovca finansirate sa negativnom kamatom, pošto se trgovac naplati u gotovini, a vama plaća kad hoće. Zato naša privreda i ne može da zaživi", ističe Popov i dodaje da u proseku naplata potraživanja u "Centroproizvodu" iznosi 100 dana.

Subvencije za likvidnost nisu rešenje

Država je pokušala povoljnim subvencionisanim kreditima za likvidnost da reši ovaj problem. Popov, međutim, kaže da to nije pravo rešenje, jer ako neko nije racionalan sa svojim novcem, to tek neće biti sa tuđim.

Od trenutka izlaska robe iz fabrike u Gornjem Milanovcu do naplate potraživanja u "Metalcu" čekaju i po 200 dana.

"Velika je nelikvidnost i svi prolongiraju plaćanje. Istina, jedan deo prodaje u našoj radnji mi stimulišemo odloženim plaćanjem i do deset mesečnih rata, ali je problem što je nelikvidnost velika. Ove godine stanje je gore nego prošle, a prošle je bilo teže nego 2008. Svi su nelikvidni, neko manje, neko više", ističe Petrašin Jakovljević, generalni direktor "Metalca".