Radunović: RATEL je pod pritiskom

Ob objašnjava da zakon kaže da RATEL ne može da odlučuje o ugovoru koji je na snazi.

U rešavanju problema oko zakupa infrastrukture između Telenora i Telekoma bavili smo se pravima koja je Telenor dobio sa licencom za fiksnu telefoniju, a ugovor zbog kojeg su nas tužili postoji već nekoliko godina i nije deo licence.

"Zato diskusiju koja se povodom tužbe povela u javnosti vidim kao direktan pritisak na Agenciju pred donošenje odluka o ostalim nerešenim pitanjima, pre svega o raspetljavanju lokalne petlje", kaže Radunović reagujući na tvrdnje čelnika Telenora da su diskriminisani jer regulatorna agencija nije donela odluku o smanjenju naknade za terminaciju poziva iz Telenorove mobilne mreže u Telekomovu fiksnu. Telenor se žali jer, primera radi, sada plaća tri puta više novca za povezivanje sa fiksnom mrežom Telekoma nego sa mrežom Oriona. Ugovor koji je za Telenor sada sporan potpisan je sa Telekomom još 2007. godine, kada je norveška kompanija počinjala da radi u Srbiji.

Sada smatraju da bi trebalo da bude promenjen, ali dominantni državni operator to ne želi pa u Telenoru očekuju od RATEL-a da kao regulatorno telo propiše nove, niže cene.

Dok se u Telenoru pozivaju na član 48. Zakona o telekomunikacijama koji zabranjuje diskriminaciju operatora, Radunović podseća na član 47. koji propisuje da RATEL odlučuje samo kada operatori ne mogu da se dogovore o ugovoru, a ne o ugovorima koji su na snazi.

„Telenor ima ugovor sa Telekomom koji je važeći i dok ga ne raskinu RATEL o tome neće odlučivati. Tek su se sad setili da su diskriminisani. Ne mogu da diskutujem da li je neko diskriminisan. Kada raskinu taj ugovor i napišu nam da su diskriminisani, onda ćemo se baviti tim slučajem. Zašto su do sada radili po tom ugovoru. Zato što su imali interes da tako rade i sigurno nisu bili u minusu. Ako sada nemaju interes neka raskinu ugovor i neka se žale“, ističe Radunović.

Izvršni direktor korporativnih poslova Telenora Goran Vasić izjavio je da ta kompanija nije mogla ranije da se žali RATEL-u na ugovor jer je i regulatorno telo počelo da radi u vreme potpisivanja ugovora i u kompaniji su procenili da tužbom tada ne bi ništa postigli. Radunović tvrdi da to nije tačno i da Agencija postoji već pet godina pa je mogla da rešava tužbu.

Vasić je podsetio i da je pitanje ugovora o terminaciji poziva između Telenorove mobilne mreže i Telekomove fiksne mreže pomenuto u okviru razgovora o zakupu infrastrukture dominantnog operatora radi početka rada u fiksnoj telefoniji, ali da je RATEL od tada tri puta odlučio da moraju da primenjuju postojeći ugovor.

Radunović na to odgovara da je regulatorna agencija u odgovoru Telenoru samo prepisala odredbe iz postojećeg ugovora iz 2007. jer on nije deo paketa ugovora koji se tiču licence za fiksnu telefoniju pa nije mogla ni da donosi odluku.

U istoj situaciji kao Telenor nalazi se i Vip mobajl koji takođe mora da plaća tri puta više novca za pozive njegovih korisnika ka korisnicima fiksne mreže Telekoma nego ka korisnicima Oriona i, u budućnosti, fiksne mreže Telenora. Međutim, član UO Vipa Darko Parun kaže da se ta kompanija neće pridružiti Telenoru u tužbi protiv RATEL-a. "Ukoliko sud odluči u korist Telenora očekujemo da po automatizmu budu umanjene naknade koje i mi plaćamo Telekomu. Ako se to ne bi dogodilo onda bismo i mi morali da tužimo RATEL", naglašava Parun.

Prema njegovom mišljenju, fiksne mreže Oriona i Telenora su diskriminisane jer će dobijati manje novca od mobilnih operatora nego fiksna mreža Telekoma.

"Sa oba nova operatora fiksne telefonije smo potpisali ugovore koji regulišu naknade koje im plaćamo za pozive iz naše mobilne mreže ka njihovim fiksnim. Međutim, te cene su bitno manje nego što plaćamo Telekomu za pozive ka njegovoj fiksnoj mreži. Te naknade bi trebalo da budu ujednačene. Pogotovo novi operatori ne bi trebalo da budu diskriminisani u odnosu na dominantnog operatora", smatra Parun.

"Praksa je takva da kad na tržište uđe nova kompanija sa velikim investicijama država je subvencioniše na taj način što joj omogućava da ubire veće naknade od postojećeg operatora kako bi brže zauzela određeni tržišni udeo. Tek kada dostigne 10 do 15 odsto tržišta naknade se menjaju. U ovom slučaju naknade koje će uzimati fiksne mreže Oriona i Telenora trebalo bi da budu više od onih koje uzima Telekom, a zapravo je obrnuta situacija i to je nelogično. Ako ne mogu da budu više onda bi bar trebalo da budu ujednačene", dodaje on.