Srbija dokazano banana republika

Poslednji skandal oko Instituta za onkologiju i uzimanja mita od farmaceutskih kompanija na najočigledniji način pokazuje koliko je korupcija ukorenjena u našem društvu.

To pokazuje i koliko su inostrane kompanije spremne da podmićivanjem, bez poštovanja bilo kakvih etičkih normi, šire poslovanje u Srbiji.

U akciji nazvanoj Kraba država je do sada pohapsila čitav niz doktora i rukovodilaca farmaceutskih kompanija, a u centru afere našla se firma Astra Zeneka, čije je dvoje menadžera uhapšeno pod sumnjom da su povezani sa aferom podmićivanja lekara. Ta kompanija je juče saopštila da poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi. „Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova“, navodi se u saopštenju.

Međutim, stručnjaci ukazuju na to da strane kompanije, uprkos načelnom zalaganju za poštovanje korporativne etike, zapravo brinu samo o tome na koji način da povećaju profit, bez obzira da li će to postići tržišnim ili nelegalnim sredstvima, između ostalog i zbog toga što u Srbiji nema dovoljno jake antikorupcijske kontrole.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da se jedan broj stranih kompanija vodi time da se u Srbiji „tako radi“ zbog čega i one pribegavaju davanju mita, ali da ima i onih koje poštuju pravila.

"Velike strane kompanije imaju fondove, koje ne izlažu publicitetu, i koji služe za podmićivanje službenika u banana republikama, kao što je Srbija. Međutim, u nekim razvijenim zemljama, poput SAD ili Velike Britanije postoje zakoni koji uz stroge kazne zabranjuju takvo ponašanje njihovih kompanija, bez obzira na to da li se podmićuje službenik u tim državama ili u Srbiji. Neke kompanije poštuju ta pravila, dok druge ipak rizikuju. Tako se većina vodi načelom da se plati gde se mora", tvrdi Prokopijević.

Prema njegovim rečima, Srbija je „zemlja kriminala i korupcije“ u kojoj se vlast ne bori ozbiljno ni protiv kriminala, dok korupciju istražuje samo tamo gde je ona daleko od vlasti. Elementarni uslov za suzbijanje ovakvog ponašanja, kako kaže Prokopijević, čini politička spremnost da se sa korupcijom obračuna u samom vrhu vlasti, a ne na nižim nivoima.

"Službenici u državnoj upravi nisu ništa manje pohlepni od onih u privatnom sektoru. Samo, dok zaposlenima u kompanijama ostaje mogućnost da se za novac izbore poslujući na tržištu, u državnoj upravi jedini način da se namiri pohlepa je da se uzme mito. Kod nas nema sektora bez korupcije i zapravo se čitav javni život odvija u svetlu toga", kaže Prokopijević.

On kaže da zato smatra da je "korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da neće biti moguće da se to reši u kratkom roku. Biće potrebno bar 15 do 20 godina istrajne borbe protiv korupcije u vrhu vlasti, kao i nezavisno sudstvo i istražni organi, kako bi se to dogodilo. Dokle god su sudstvo i tužilaštvo pod kontrolom vlasti, to će biti samo komedija".

Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj kaže da je u logici kapitala korupcija normalna pojava i da je kompanije neće izbegavati ako nema nekog ko će im to zabraniti i ko će kontrolisati njihove klijente.

"Zašto svetske kompanije beže u poludivlje banana države kakva je još uvek Srbija? Zato što je najlakše loviti u mutnom. Da sam ja kapitalista verovatno bih radio isto. Ako mi to niko ne zabranjuje, zašto da ne. Nažalost, moralne kočnice se tu najređe aktiviraju. Ali, korupcija nije svojstvena samo stranim kompanijama, ni samo farmaceutskim. U tom sektoru se najbolje zarađuje jer je najveći profit na nečijem bolu, ali je i konkurencija strahovita, zbog čega su kompanije spremne da rade sve što treba", tvrdi Gredelj.

Ni on nije optimista po pitanju smanjenja korupcije, potkrepljujući to primerom nemačkog VAC-a oko čijeg poslovanja je izbila velika afera, što pokazuje da je nepoštovanje etike prisutno i u ostalim privrednim sektorima.

"Tu je ključ u čuvenoj sintagmi 'politička volja'. Glavno pitanje je da li sam ja kao nosilac vlasti priključen na krvotok pranja novca ili nisam. Sigurno je da nisu svi političari uključeni u korupciju, ali je moguće da su neki ključni igrači i te kako priključeni na taj krvotok", napominje Gredelj.

Korupcionaški skandali međunarodnih korporacija

SAMSUNG

Krajem 2007. i početkom 2008. u Južnoj Koreji je izbila velika afera kada je obelodanjeno da je predsednik Samsunga Li Kun Hi raspolagao tajnim fondom vrednim milijarde dolara, namenjenim podmićivanju političara, sudija i tužilaca. Li Kun Hi je potom podneo ostavku, osuđen za izbegavanje plaćanja poreza, ali je čak dva puta pomilovan od strane predsednika Južne Koreje (bivšeg rukovodioca Hjundaija) i na kraju se vratio na čelo Samsung elektroniksa.

SIMENS

Kompanija odgovorna za najveći korupcionaški skandal u Nemačkoj, kada je pre nekoliko godina otkriveno da je Simens raspolagao ogromnim tajnim fondom za podmićivanje širom sveta. Prema procenama, kompanija je, uglavnom na davanje mita, potrošila više od 1,3 milijarde evra. Između ostalog, Simens je optužen za davanje mita kako bi dobio posao za gasne turbine u italijanskom ENEL-u, kao i za podmićivanje zvaničnika u Argentini, Bangladešu, Iraku i Venecueli. Kompanija je 2008. pristala da plati 1,4 milijarde dolara američkim i nemačkim vlastima kako bi okončala skandal i izbegla sudsko gonjenje.

FOLKSVAGEN

Još jedna velika afera u Nemačkoj izbila je kada je otkriveno da je Peter Harc, direktor za ljudske resurse ovog auto giganta i savetnik bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, redovno podmićivao vođe Folksvagenovog sindikata i plaćao prostitutke novcem kompanije. Harc je priznao da je dao oko dva miliona evra Klausu Volkertu, tadašnjem predsedniku radničkog saveta Folksvagena i da je raznim putovanjima i poklonima podmićivao sindikalce. Osuđen je na uslovnu kaznu od dve godine zatvora.

BAE SISTEMS

Najsvežiji korupcionaški skandal vodeće britanske firme za proizvodnju i trgovinu oružjem, koja se našla pod istragom britanskih vlasti zbog političke korupcije u Čileu, Rumuniji, Češkoj, Tanzaniji, Kataru, Južnoj Africi i Saudijskoj Arabiji. Najveću prašinu podigla je optužba da je kompanija raspolagala tajnim fondom za podmićivanje u Saudijskoj Arabiji, vrednim 60 miliona funti. Britanske vlasti su na kraju odustale od sudskog gonjenja BAE sistemsa, prema navodima tamošnjih medija, iz ekonomskih i političkih razloga.

RIO TINTO

Prošle godine kineske vlasti su optužile ovog anglo-australijskog rudarskog giganta za industrijsku špijunažu i korupciju. Prema navodima optužbe, predstavnici Rio Tinta su podmitili čelnike 16 rudarskih kompanija u Kini kako bi od njih dobili poverljive podatke i dokumente koji bi im omogući bolju poziciju u redovnim godišnjim pregovorima sa državnim čeličanama o ceni rude gvožđa.

HALIBURTON

Američka naftna kompanija poznata po neetičnom ponašanju i istoriji podmićivanja zvaničnika, posebno u Nigeriji, radi dobijanja poslova. Prošle godine ova kompanija je pristala da plati kaznu od 569 miliona dolara, kako bi se rešila optužbi za podmićivanje. Kompanija je usko vezivana za administraciju bivšeg američkog predsednika Džordža Buša i naročito za potpredsednika Dika Čejnija i rat u Iraku, kada je gotovo sve velike ugovore dobijala upravo ova kompanija.