Cene evropske, standard ni blizu

Brisel -- Cene hrane u Srbiji iznose 70 odsto proseka, alkohola čak 90 procenata, a cigareta svega 30 odsto u odnosu na prosečne cene u Evropskoj uniji.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Najskuplju hranu među zemljama našeg regiona ima Hrvatska, gde cene dostižu 94 odsto proseka, u Makedoniji je hrana bezmalo duplo (52 odsto) jeftinija nego u EU.

Cene hrane u Crnoj Gori iznose 79 odsto proseka EU, u Bosni i Hercegovina su 77, a u Albaniji 72 odsto proseka, pokazali su podaci agencije za statistiku Evropske unije - Evrostat za 2009. godinu.

Švajcarska je po cenama hrane i bezalkoholnih pića u vrhu evropske rang liste, sa 141 odsto proseka EU, a među evropskom dvadesetsedmoricom je najskuplja Danska - sa 139 odsto proseka. Cene u Irskoj, Finskoj, Luksemburgu, Austriji, Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj kreću se od 10 do 30 odsto iznad proseka EU.

Istovremeno, prosečna neto zarada u Srbiji u maju bila je 33.463 dinara, odnosno oko 320 evra. Prema tom pokazatelju, Srbija se nalazi na začelju u regionu jer prosečne zarade od oko 300 evra imaju još samo Makedonci. Sa druge strane, plate u Hrvatskoj su u proseku oko 700 evra, u Bosni i Hercegovini nešto više od 410 evra, Crnoj Gori oko 470 evra, dok, na primer, stanovnici Slovenije u proseku zarađuju preko 900 evra mesečno.

Manje od 10 odsto iznad proseka EU hrana košta u Italiji, na Kipru, u Svedskoj i Grčkoj, dok je do 10 odsto jeftinija u Holandiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Sloveniji, na Malti i u Portugalu. Od 10 do 30 odsto od prosečnih niže su cene u Letoniji, Slovačkoj, Estoniji, Mađarskoj, Češkoj i Livaniji. Najjeftiniju hranu i bezalkoholna pića u EU imaju Poljaci - 64 odsto, Rumuni - 66 i Bugari - 68 odsto proseka EU.

Kod cena alkoholnih pića razlike su još veće. Dok su u Finskoj 170 odsto proseka Unije, i jedva nešto niže na Islandu (168) i u Irskoj (167 odsto), još više su Norveškoj koja nije članica EU - 234 odsto proseka Unije. S druge strane, u Rumuniji su cene alkoholnih pića 70 odsto od proseka EU, u Bugarskoj 77, a u Madjarskoj 84 odsto, koliko su i u Španiji.

U našem regionu i po cenama alkohola prednjači Hrvatska, gde su one za 10 odsto više od prosečne cene u EU. U ostalim zemljama su cene niže od proseka EU, ali svega 10 i manje procenata, osim u Makedoniji gde su 69 odsto proseka EU.

Alkoholna pića u Srbiji koštaju 90 odsto od prosečne cene u EU, u Albaniji 92, Crnoj Gori 95 i Bosni i Hercegovini 97 odsto. Najveća razlika u cenama između EU i našeg regiona je u cenama duvanskih proizvoda. U Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji cigarete koštaju svega 30 odsto od proseka EU. U Albaniji i Bosni i Hercegovini to je 33 odsto, a u Hrvatskoj 67 procenata.

U zemljama EU više nego duplo jeftinije od proseka su cigarete u Bugarskoj (46) i Rumuniji (47), a gotovo upola manje plaćaju Litvanci (51) i Poljaci (52 odsto). Ubedljivo najskuplji duvan je u Irskoj - 217 odsto proseka EU, a još malo skuplje su u Norveškoj (219 odsto). Sledi Britanija sa 166 odsto proseka Unije, navedeno je u izveštaju Evrostata.

Poredeći prosečnu zaradu i odnos domaćih cena i proseka EU, Srbija po standardu građana nalazi se na začelju evropskih zemalja, ističe Saša Đogović iz centra za tržišna istraživanja. On kaže da oko 60 odsto građana Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane i stanovanja jako malo novca im ostaje za ostale potrebštine. Prema njegovim rečima, paradoks predstavlja što se bez obzira na to, dosta novca izdvaja za duvan i alkohol.

Srbija na dnu kada je u pitanju standard

Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić rekao je nedavno za Pres da je naša realnost da smo na dnu lestvice kada se pogledaju parametri koji pokazuju kako građani žive. Podaci od pre mesec dana jasno pokazuju da prosečna zarada u Srbiji iznosi 320 evra i da je najniža u Evropi. Nas su prestigli svi, uključujući i Makedoniju. Crna Gora ima preko 400 evra prosečnu platu, a o ostalima i da ne pričam“, ističe Dugalić.

Nedavno istraživanje evropske agencije za statistiku Eurostat pokazalo je da je Srbija na samom začelju evropskih zemalja kada je u pitanju standard građana, jer kada se uporede bruto domaći proizvodi (BDP) po glavi stanovnika i kupovna moć, iza Srbije su samo Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija.

Lista država koja obuhvata članice EU, kandidate i potencijalne kandidate, kao i Norvešku i Švajcarsku, formirana je na osnovu upoređivanja nacionalnih ekonomija za prošlu godinu i kupovne moći stanovništva.

Tako, prema Eurostatu, Crna Gora ima indeks približan rumunskom i turskom, ali daleko od proseka u EU, označenog indeksom 100. Crna Gora se sa indeksom od 43 odsto proseka nalazi ispred Srbije, koja ima 37 procenata, BiH sa 30 odsto i Albanije sa 27. Hrvatska sa indeksom od 64 odsto proseka EU je daleko ispred Srbije.

Standard veći od evropskog proseka (100 procenata) imaju Švedska, Danska, Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Finska, Francuska, Španija i Italija. Luksemburg je prvi na listi sa nivoom od 268 odsto evropskog proseka, a slede dve zemlje koje nisu članice EU - Norveška sa 177 i Švajcarska sa 144 odsto proseka.

strana 1 od 282 idi na stranu