Građanima veći limit za zaduživanje

Odluka bi mogla da bude ozvaničena u aprilu, kada već bude usvojena ostavka Radovana Jelašića koji je na mestu guvernera Narodne banake Srbije strogo držao limite za zaduženje građana.

Građani Srbije koji su već opteretili 30 odsto svoje plate kreditnim zaduženjem uskoro bi ipak mogli dodatno da se zaduže i da još 10 odsto plate rezervišu za otplatu pozajmice.

Prema novom predlogu, oni koji su pre svega zaduženi u dinarima moći da se zaduže do 40 odsto plate odnosno do 60 odsto ako imaju stambeni kredit. Takođe, svim građanima se minus po tekućem računu više neće uzimati u obzir pri izračunavanju kreditne sposobnosti.

Uslov je, međutim, da dugovi koje trenutno imaju budu bar 80 odsto u dinarima, a ako su pak u devizama, dodatni kredit moći će da uzmu samo oni koji i platu primaju u devizama, objašnjava član IO Rajfajzen banke Svetozar Šijačić.

„Ako imate dinarsku platu i dinarske kredite možete ići do 40 odsto, odnosno 60 odsto plate. Ukoliko to nemate, ostaje isti iznos kao i pre, do 30, odnosno 50 posto plate“, kaže on.

On dodaje da se „pošto su sada građani uglavnom zaduženi kreditima koji su indeksirani u evrima može očekivati da će sve banke ponuditi refinansiranje u dinarima, tako da ćemo od jedne zemlje koja ima značajan volumen kredita indeksiran u stranim sredstvima plaćanja pokušati da postanemo zemlja koja će forsirati sopstvenu valutu“.

„Sada su kamatne stope na kredite u evrima i dinarima vrlo bliske ako još pri tome uzmete da će građanin koji refinansira ili preindeksuje svoj kredit dinarskim moći da dobije još sredstava onda je vrlo jasno da će se on odlučiti za ovo“, navodi Šijačić.

Zaduživanje građana biće i dodatno olakšano jer se u izračunavanju kreditne sposobnosti klijenta više neće uzimati u obzir minus po tekućem računu i neaktivirana jemstva.

Povećanje limita je pre svega dobra vest za već zadužene građane, smatra Dejan Erić sa Ekonomskog instituta koji potez NBS ne vidi kao drastičan zaokret u politicij te insitucije.

„Ovo što se desilo mogu da tumačim kao dobru vest za dužnike jer će ova mera omogućiti da mnogi građani koji imaju problema sa kreditima malo lakše dišu, ali naravno to ima i lošu stranu jer može podrazumevati veći stepen zaduženosti stanovništva“, objašnjava Erić.

Ekonomista Đorđe Đukić, ipak, veruje da su građani svesni svoje i ekonomske pozicije države te da neće bez razmišljanja uletati u nova zaduženja.

„Što se tiče motiva NBS, mislim da su oni izvedeni iz onog što je zahtev Vlade, a to je da se podstakne domaća tražnja, odnosno poveća potrošnja ne bi li se tako ostvarila projektovana stopa ekonomskog rasta“, kaže on.

„Međutim, ja izražavam ozbiljnu skepsu da će građani mnogo koristiti te kredite jer u uslovima krize većina smatra da je pod velikim rizikom jer je veliki rizik gubitka posla i automatski nemogućnost servisiranja prethodnih obaveza. Prema tome, jedino građani koji žele da refinansiraju svoje obaveze i kod druge banke nađu povoljniju kreditnu liniju će jednostavno ulaziti u takve procese“, smatra Đukić.