Radnici nisu zadovoljni Fijatom

Osim nezadovljstva uslovima i organizacijom rada, mnogi radnici koji su došli u Fijat automobili bili su razočarani saznanjem da im plate, barem u početku, neće biti veće od onih koje su imali u Fabrici automobila, gde su u poslednjih 20-ak godina radili znatno manje i gde je radna i svaka druga disciplina bila labavija.

U kragujevaćkoj javnosti preovlađuju procene da domaći radnici nisu navikli na uslove, standarde i dinamiku rada u velikim i uređenim svetskim kompanijama kakva je i Fijat.

Ne negirajući u potpunosti konstataciju te vrste, Zastavini sindikalci smatraju da bi Fijat trebalo donekle da poboljša organizaciju rada i proizvodnje čime bi, veruju, najvećim delom bilo eliminisano postojeće nezadovoljstvo kod dela zaposlenih.

Potpredsednik sindikata Zoran Marković kaže da radna mesta u FAS još nisu sistematizovana i normirana, usled čega su radnici neretko prisiljeni da gotovo istovremeno rade više poslova, što je na iole duži rok neizdrživo za mnoge, a posebno one koji su zašli u ozbiljnije godine.

- Nisu tačne ocene da radnici odlaze jer ne mogu više da puše i piju na radnim mestima ili da se šetaju po pogonima ne radeći ništa. To nije tačno jer u Zastavi decenijama unazad postoje sankcije za povredu radne discipline, koje poslednjih godina doduše nisu baš najdoslednije primenjivane, ali nije vladala ni anarhija. Najveći broj radnika koje je Fijat preuzeo brzo se uklopio i navikao na uslove, ali i u Fijatu bi morali da shvate da ne mogu na postojećoj tehnologiji dnevno da prave 120 „punta“ sa 900 radnika - ističe Marković, podsećajući da je istu količinu vozila prošle godine proizvodilo 1.400 radnika.

U poslovodstvu grupe Zastava vozila nisu želeli podrobnije da komentarišu informaciju o odlasku grupe zaposlenih. Reč je o ličnom činu radnika koji smatraju da im je bolje da se vrate u Fabriku automobila i u njoj se opredele za neku od opcija iz socijalnog programa ili sačekaju posao u nekom od Fijatovih kooperanata, kažu čelnici Zastave napominjući da se za odlazak mahom opredeljuju stariji radnici koji će ubrzo steći jedan od uslova za državni dokup do pet godina staža ili im se više isplati da uzmu otpremnine od 300 evra po godini staža.

Radnici koji su odlučili da napuste Fijat ne žele o tome javno da govore. Jedan od njih nezvanično kaže da se, između napornog rada i zdravlja u njegovim godinama, „opredelio za zdravlje i život“.

Jedan 35-godišnji radnik Preseraja koji je posle prelaska u FAS premešten u pogon Montaža ističe da uprkos mladosti nikako nije uspevao da stigne montažnu traku za završno sklapanje „punta“, te da je zbog toga odlučio da napusti Fijat. Zastavina radnica tvrdi da je nedavno povredila nogu na radu i da više ne može da izdrži naporan posao u Fijatu.

Jedan od rukovodilaca u Karoseriji za kaže da su iz tog pogona otišla trojica starijih radnika, a da su ostali napustili Montažu. On priznaje da se u Fijatu radi nešto napornije odnosno kao u vreme osamdesetih kada je iz fabrike izlazilo više od 200.000 vozila godišnje.