Manjak evra ruši kurs dinara

Zbog smanjenih direktnih stranih investicija sa oko četiri milijarde evra koliko je pre tri godine ušlo u Srbiju, na oko 1,3 milijarde evra lane i pretpostavke da će ove godine u zemlju doći oko 1,6 milijardi evra, slabljenje dinara je očekivano.

Ni doznake naših građana koji rade u inostranstvu više ne mogu ni sezonski, odnosno za praznike i krajem godine da poboljšaju vrednost domaće valute, koja se od početka finansijske krize srozala za 22 odsto. „Veći priliv deviza iz inostranstva ili neka značajnija privatizacija, kao i povećanje izvoza, može da stabilizuje kurs. Kako smo uglavnom prodali najveći broj preduzeća, osim javnih, teško da se na to možemo osloniti. A, što se tiče NBS, koja gasi “požar” na međubankarskom deviznom tržištu, ona može da omogući privrednicima da mimo međubankarskog deviznog tržišta trguju devizama i da tako postignu niži kurs“, smatra Milan Kovačević, ekonomista.

Grube procene ukazuju da i kurs od 105 dinara za evro ne bi doveo inflaciju preko osam odsto, što je gornji cilj NBS. Domaća privreda je u mnogo lošijoj poziciji od ekonomija susednih zemalja, jer ima višestruko niži izvoz po stanovniku, veću nezaposlenost, manji priliv stranih direktnih investicija, znatno manji BDP.

„Umereno slabljenje dinara je dobro za Srbiju jer bi povećalo konkurentnost njene privrede, manje kroz rast izvoza a više preko usporavanja uvoza i delimičnog oslobađanja prostora domaćoj proizvodnji“, smatra Goran Nikolić, ekonomista.

„Greške Portugala, Italije ili Irske, Grčke, Španije, koje su ušle u evrozonu sa precenjenom valutom i sada se suočavaju sa niskom konkurentnošću i visokim javnim dugom Srbija ne sme ponoviti. Zasada javni dug i deficit budžeta su daleko ispod kritičnog nivoa i to je ono što ohrabruje“, kaže on.

Veštačko održavanje dinara vodi u propast

Nikola Pavičić, generalni direktor Sintelona, kaže da veštačko održavanje jakog dinara ne odgovara apsolutno nikome i vodi u propast. „Ne shvatam o čemu se radi, pa kurs ne prave ni NBS ni Vlada, već je kurs odraz ekonomije. Mi smo godinama imali nikakvu proizvodnju i jak dinar. Bolje je da uradimo nešto kako bismo ozdravili ekonomiju, nego što živimo u iluziji da će biti kao ranije“, poručuje Pavičić.

On ponavlja da je Srbija prošle godine izvezla nešto manje od šest milijardi evra, a da će dinar biti stabilan kada se ovaj saldo poveća na bar 15 milijardi. Pavičić podseća da se u proteklim godinama živelo na račun privatizacionih prihoda i rasta trgovinskih lanaca i sektora nekretnina, a ništa od toga nije proizvodnja namenjena izvozu.

Sličnog je mišljenja i Rodoljub Drašković, direktor koncerna Svislajon, koji više od 60 odsto proizvodnje izvozi. „Jasno je kao dan da bez proizvodnje, neće biti ni stabilnog dinara. Nama odgovara realan kurs, pa kakav god da bude i mislim da će se s tim složiti cela privreda sem uvozničkog lobija“, ističe Drašković.

Drašković ne podržava intervencije NBS na tržištu jer je i to mešanje, a dinar treba da bude rezultat isključivo tržišnih uslova.