Bivši vlasnici Marba kupuju Jat?

Kako nezvanično pišu beogradski dnavni listovi, ovi biznismeni nakon što su u avgustu 2008. godine fabriku grickalica prodali kompaniji Pepsi za 210 miliona evra dugo su razmišljali gde da investiraju novac. Sami su se javili Vladi Republike Srbije i pokazali ozbiljnu zainteresovanost za strateško partnerstvo.

"Oni su potpuno neukaljanog ugleda, o njima se malo pisalo u medijima i to uglavnom dobro. Uz njihovo ime ne može da se veže nijedna afera, niti ih je bilo ko nazivao tajkunima. Zaista je priča pozitivna", kaže izvor koji je želeo da ostane anoniman. U Vladi Republike Srbije potvrdili su da postoji interesovanje za partnerstvo sa Jatom i da se nekoliko kompanija interesovalo.

Prema poznatim informacijama, Jovanović i Milovanović (bivši hokejaši) preko svoje firme Anbo kupili su preduzeće „David Pajić” za 1,2 milijarde dinara, vlasnici su fabrike reznog alata Ikarus.

U Ministarstvu ekonomije nemaju komentar na vest o potencijalnom strateškom partneru, dok Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, dodaje da prvi put čuje da je bogati Srbin zainteresovan za partnerstvo sa Jatom.

"Do danas mi niko ništa nije rekao, možda su obavestili predsednika vlade. Novi menadžment nacionalne avio-kompanije tražio je da im država obezbedi 20 miliona evra za pokrivanje prošlogodišnjih gubitaka i još 40 miliona evra da ove godine posluju pozitivno. Sa postojećom flotom, rekli su mogu da izdrže do 2011, kasnije neće moći. Zato je dogovoreno da u prvoj fazi traženja strateškog partnera pokušaju sami da ga nađu. Rok je bio prvi mart, očigledno da su ga našli", kazao je Mrkonjić.

Mrkonjić je rekao i da su kod njega na razgovoru bili predstavnici kompanija iz Turske, Nemačke, Rusije, Libije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U Jat ervejzu, sa druge strane, nikad nisu čuli da je takav kandidat bacio oko na njihovu flotu. „Bračnu ponudu” pročitali su u novinama, zvanično nisu dobili poziv za strateško partnerstvo. "Ne raspolažemo bilo kakvim informacijama koje se odnose na navode iz dnevne štampe o zainteresovanosti za privatizaciju nacionalnog avio-prevoznika", objašnjavaju u Jatu. Ko je misteriozni strateški partner izgleda zna samo jedan ministar, a, kako nezvanično saznajemo, lepu vest će u ponedeljak saopštiti svojim kolegama u vladi.

U Jat ervejzu dodaju da jedan od njihovih najvažnijih ciljeva jeste uspostavljanje strateškog partnerstva koje će Jatu da omogući razvoj i povratak na mesto lidera u regionu. Ti ciljevi su i izneti u Predlogu mera za poslovanje nacionalnog avio-prevoznika, sa kojim se saglasila i Vlada Republike Srbije.

"Vlasnik kapitala je država što podrazumeva da o svim aktivnostima koje se tiču strateškog partnerstva i eventualne privatizacije odlučuje Vlada Srbije. Obaveza rukovodstva Jat ervejza je da pripremi sve da taj proces bude uspešan i efikasan i da sprovodi odluke vlade", ističu u ovoj kompaniji.

Nezvanično, jedan od Jatovih menadžera rekao nam je da misli da je „priča potpuno neozbiljna, smišljena i puštena da skrene pažnju sa nagomilanih problema koji sada kulminiraju, jer se karte malo prodaju, avioni su prazni i nema novca”.

Zvanično, na pitanje kako Jat posluje u uslovima krize iz službe za odnose sa javnošću dobili smo sledeći odgovor:

"Kriza se posebno oseća u zimskom periodu. Uprkos tome, nemamo razloga da budemo nezadovoljni brojem putnika, a učinićemo sve da ih bude više raznim akcijama koje spremamo. Naravno, konkurencija čini svoje, ali kao što je Jat opstao do sada, tako očekujemo i ubuduće, jer smo naučili da se nosimo sa konkurencijom (godinama na aerodrom u Beogradu sleću avioni više od 20 najvećih evropskih avio-kompanija). Konkurencija je normalna pojava u tržišnoj ekonomiji", navodi se u pisanom odgovoru. Stručnjaci tvrde da više nema vremena i da što pre mora da se zna sudbina Jata. Kako kažu, stanje u domaćem avio-prevozniku je katastrofalno i, ukoliko se ne nađe novi vlasnik, država mora da se odluči na konkretnija ulaganja. Za oporavak domaćeg avio-prevoznika, smatraju oni, neophodna je nova flota i to je jednini način da budući vlasnik posluje sa dobitkom. I oni, kao i piloti, kažu da je bolje da kupac „Jata” bude firma iz oblasti avio-saobraćaja.

"Novi gazda mora da radi isključivo sa novom flotom, jer danas kompanija ima samo jednu pozitivnu liniju, onu sa Moskvom", tvrdi izvor Blica blizak nacionalnoj avio-kompaniji.

Iako je Vlada pomogla Jatu tako što mu je odobrila da proda poslovnu zgradu u Novom Beogradu, a dala je i jemstvo za dugoročni kredit od 40 miliona evra za zakup aviona, naš sagovornik ističe da novca zapravo nema. "Prodaja zgrade se izjalovila, slabo je punjenje aviona, a pola flote je prizemljeno", kaže on. Da je u domaćoj avio-kompaniji situacija teška govori i podatak da je „Jat ervejz” na kraju protekle godine zabeležio gubitak od 15 miliona evra. Prema poslednjim izjavama direktora kompanije Srđana Radovanovića, nacionalni avio-prevoznik trenutno ima 15 aviona, čije održavanje puno košta zbog starosti. Od toga je 10 u saobraćaju, a plan je da se sredinom godine vratim „boing 737-400” i da se uzme u zakup „boing 737-700”.

Inače, za privatizaciju Jata raspisan je i tender u julu 2008. godine i tada je početna cena za 51 odsto akcija bila 51 milion evra. Među zainteresovanima je, navodno, bio ruski Aeroflot. Ipak, kako se niko nije javio na ovaj tender, postupak je obustavljen pa se prešlo na traženje strateškog partnera za Jat. Nakon toga se kao strateški partner najčešće pominjao „Turkiš erlajnz”, ali ni od tog dogovora nije bilo ništa.

Kumovi hokejaši

Poznanstvo Bojana Milovanovića i Andreja Jovanovića datira još iz osamdesetih godina, kada su obojica igrali u hokejaškom klubu „Partizan”, čiji je Milovanović bio kapiten. Zajedno su osnovali firme „Anbo” i „Marbo produkt”, a kasnije su kupili firmu za popravku liftova „David Pajić” za 1,2 milijarde dinara. Uz nju su dobili i atraktivan plac od 23.000 kvadrata u samom centru Beograda, neposredno uz Luku Beograd. Na toj aukciji su pobedili Filipa Ceptera.

Jovanović i Milovanović, koje pored biznisa veže i kumstvo, poseduju i poljoprivredno dobro „Maglić”, kao i fabriku reznog alata „Ikarus”. Njihova bivša firma „Marbo”, koja je proizvođač čipsa i drugih grickalica, 2007. godine ostvarila je profit od 12,5 miliona evra. Pre no što su prodali preduzeće „Pepsiju” za 210 miliona evra, otvarali su distributivne centre u Hrvatskoj, Albaniji, Grčkoj, Makedoniji i Crnoj Gori i zapošljavali više od hiljadu ljudi.

Poljoprivredno dobro „Maglić” platili su 142 miliona dinara, uz obavezu investiranja 80 miliona. Inače, osnovna delatnost „Maglića” je gajenje žita i drugih kultura, kao i tov svinja, junadi i pilića.