Diplomate od marta kreću sa poslom

Beograd -- Povećanje izvoza i investicija, uspostavljanje direktnih poslovnih kontakata i rad na povećanju rejtinga zemlje su osnovni zadaci ekonomskih diplomata Srbije.

Izvor: Tanjug
Podeli

Oni bi već sredinom marta trebalo da budu postavljeni na svoja nova radna mesta u ambasadama širom sveta, posle završetka obuke u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i u drugim državnim institucijama, koja je u toku.

Kristijan Kolaković, budući ekonomski diplomata u Podgorici, kaže da će svoj angažman posvetiti promociji preduzeća, organizovanju učešća na sajamskim manifestacijama i privlačenju crnogorskih preduzeća za ulaganje u Srbiji.

Tu su još mogućnosti zajedničkog ulaganja, povećanje izvoza u Crnu Goru, ali i pružanje neophodne asistencije najvećim srpskim investitorima u Crnoj Gori, kao što su to Telekom, Delta, Atlas grupa, kao i veći angažman na primeni Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evrop (CEFTA), rekao je Kolaković.

"Crna Gora je jedna od retkih zemalja sa kojima imamo suficit u robnoj razmeni. Obim izvoza Srbije bio je u 2008. oko milijardu evra", naveo je on i dodao da nije beznačajan i podatak da Crna Gora 35 odsto svog ukupnog prometa ostvari sa Srbijom.

Rade Berbakov, naš ekonomski diplomata u Rimu, kaže da treba imati u vidu da Srbija sa ekonomskom diplomatijom počinje deset godina kasnije od drugih i zbog toga on očekuje veliku borbu u privlačenju investicija.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja objavilo je 21. maja prošle godine konkurs za ekonomske diplomate u 28 zemalja. Selekcija je bila stroga, pa je tako od dve hiljade prijava svega 300 ljudi ušlo u proces testiranja. Ekonomske diplomate će biti postavljene u Beču, Briselu, Sarajevu, Sofiji, Londonu, Atini, Rimu, Tokiju, Torontu, Budimpešti,Skoplju, Pekingu, Berlinu, Minhenu, Štutgardu, Bukureštu, Moskvi, Čikagu, Bratislavi, Ljubljani, Instanbulu, Kijevu, Parizu, Zagrebu, Podgorici, Pragu i Stokholmu.

Na pitanje šta će biti na njegovoj "top listi" prioriteta, Berbakov kaže da će "sigurno broj jedan biti internacionalizacija srpskih preduzeća".

"Poznato je da imamo deficit u razmeni sa svim zemljama Evropske unije, tako da će verovatno jedan od prioriteta biti da pripremimo teren da se naša preduzeća predstave i dobiju mogućnost da nešto izvezu", kaže Berbakov.

U Berlin će, već sredinom marta, da otputuje Aleksandar Ivkovac, koji je podsetio da su Italija i Nemačka među našim najznačajnijim ekonomskim partnerima. "Ako analizirate strukturu robne razmene, videćete da su direktne investicije iz tih zemalja neposredno u funkciji uravnoteženja robne razmene sa Srbijom i podižanja nivoa strukture izvoza", rekao je Ivkovac.

Prema njegovim rečima, struktura izvoza iz Srbije se kvalitativno promenila, jer izvozimo sve manje čistih sirovina, a sve više polufabrikata i gotovih proizvoda, posebno onih koji su na visokom tehnološkom nivou. "To će se još više intenzivirati kad Fijat i njegovi kooperanti otpočnu proizvodnju u Srbiji. Najveći deo te proizvodnje će ići u izvoz", kaže Ivkovac.

I Ivkovac i Berbakov savršeno govore i jezike zemalja u koje odlaze a dobro poznaju i tamošnje ekonomske sisteme. "Ja već petnaest godina živim u Italiji", kaže Berbakov, a Ivkovac dodaje da već deset godina živi na relaciji Berlin-Beograd, a da je, pre nego što se se "bacio u vode" ekonomije, završio germanistiku.

Srbija

strana 1 od 212 idi na stranu