Stečaj četiri banke košta milione

Beograd -- Stečaj četiri velike banke, započet pre osam godina, svakog meseca košta Srbiju oko 45 miliona dinara, piše Blic.

Izvor: Blic
Podeli

Taj list navodi da se toliko potroši na plate radnika banaka, angažovanje advokatskih kancelarija, naknade stečajnih upravnika. Najveći deo troškova stečaja potiče od obaveza prema poreskim organima jer mora da se plati porez na imovinu, na kapitalnu dobit, PDV, naknada za osiguranje imovine, sudske takse, naknada za građevinsko zemljište, komunalne usluge.

U prvim godinama stečaja sav trošak plaćan je izdavanjem objekata ali s obzirom da su mnogi od njih prodati, u poslednje dve godine 15-20 odsto troškova ne može da se pokrije na ovaj način.

S vremena na vreme pojavi se dilema da li je januara 2002. godine trebalo zatvoriti Beobanku, Beogradsku banku, Investbanku i Jugobanku. Dilema se podgreva tezom da ove banke imaju vrednu imovinu i velika potraživanja. Na papiru tako i izgleda.

Trenutno banke u stečaju potražuju 2,3 milijarde evra, od čega je u sudskom sporu 796 miliona evra. Ali dobar deo nespornih miliona banke potražuju od domaćih firmi koje su u privatizaciji (231), restrukturiranju, stečaju (147), što znači da je teško da će se naplatiti 100 odsto para koje banke u stečaju potražuju. U toku je više od 500 sporova za naplatu potraživanja u kojima su ove banke tužioci, i oko 100 u kojima su tužene. Hoće li nešto ostati na njihovim računima kada se podvuče crta?

Nema sumnjivih poslova

„Garancije , akreditivi, ino-menice koje su ove četiri banke davale za izvoz domaće robe su najčešći razlog za tužbe stranih kompanija, a zatim su tu neisplaćeni krediti, potraživanja bivših radnika“, objašnjava Dobrila Hajduković. Na pitanje ima li sumnjivih poslova koje ove četiri banke nije trebalo da podrže, ona odgovara da iz prijava potraživanja nema sumnjivih poslova, nego samo osnovanih i neosnovanih. Neosnovane su osporavane, a osnovane priznavane. Najveći deo poslova je, prema njenim rečima, rađen u skladu sa tada važećim bankarskim propisima odnosno bankarskom praksom.

„Po okončanju stečajnog postupka, nijedna banka neće iskazati pozitivan bilans s obzirom na utvrđena potraživanja poverilaca od oko milijardu evra“, kaže Dobrila Hajduković, direktorka Sektora stečaja i likvidacije u Agenciji za osiguranje depozita, koja vodi ceo posao.

A da li troškovi stečaja mogu da budu manji? Ukupan ceh dosad je malo manji od 50 miliona evra. Agencija ima 25 radnika, zavisno od sporova angažuju se advokatske kancelarije, a u svakoj od banaka u stečaju radi po 30-40 službenika. Sve najvažnije odluke, kako kažu u Agenciji, o stečaju, pa i o trošenju para, donosi Odbor poverilaca. Troškovi se nadoknađuju od zakupa i prodaje imovine, od kamate na novac četiri banke položen kod banaka. Upitana da li je previše da se od stečaja plaća 120-150 radnika, Hajdukovićeva kaže da nije.

„Nije jer ima dosta poslova. Svaka banka ima po nekoliko hiljada prijava o potraživanjima, vodi se stotinak parnica u kojima su banke tužene ili tuže... Ljudi koji rade u njima najbolje poznaju materiju, a kako se obim poslova bude smanjivao i oni neće više biti angažovani. Radnici primaju oko 40.000 dinara, a stečajni upravnici oko 80.000 i ne isplaćuju im se nagrade iako imaju na to pravo“, objašnjava Hajdukovićeva.

Ima interesantnih tužbi. Slovenci su tako prodali deo imovine Investbanke i namirili oko 20 bivših radnika. Ali to nije bilo dovoljno, pa tako sada pred slovenačkim sudovima ti isti radnici potražuju dodatnih milion i po evra i postoji mogućnost da Slovenija radi namirenja proda jedan veći objekat Investbanke vredan četiri miliona evra. U Investbanci kažu da nema pravnog osnova za ove tužbe jer se stečaj banaka sprovodi po zakonima zemlje u kojoj je banka.

Ali ni Srbija nije bila pasivna. Tužena je Hrvatska i banke likvidatori glavnih filijala četiri naše banke jer su uzurpirali imovinu vrednu 110 miliona evra. Hrvatska je tužena i jer je Srbija preuzela obaveze dužnika četiri banke sa teritorije Hrvatske prema Pariskom klubu u iznosu od 50 miliona evra.

strana 1 od 212 idi na stranu