Pad dinara poskupljuje kredite

Beograd -- Slabljenje domaće valute sve više pravi probleme građanima koji otplaćuju kredite vezane za evro, a takvih je gotovo 90 odsto zajmova, pišu Novosti.

Izvor: Novosti
Podeli

Posebno je teško onima koji su podigli stambeni kredit, jer im rata iz meseca u mesec skače i do hiljadu dinara, dok im plata gubi vrednost u evrima. To, naravno, vodi u sve veća kašnjenja u otplati pozajmica, a mnogi više uopšte i nisu u stanju da vraćaju kredite.

Zaduženost svakog zaposlenog dostigla je 2.375 evra, ili nešto više od sedam prosečnih plata. U odnosu na prošlu godinu to je povećanje od oko 200 evra, ili još malo pa jedna zarada. Smanjena i neredovna primanja, skok evra, kao i gubitak posla doveli su do toga da je u odnosu na prošlu godinu dvostruko više onih koji neredovno vraćaju dugove - 3,2 odsto.

Građani najviše kasne sa pokrivanjem dozvoljenog minusa - njih više od 180 hiljada. Te pozajmice se i najčešće koriste, iako su kamate veće od 30 odsto godišnje. Najuredniji u plaćanju dugova su korisnici stambenih kredita. Od njih preko 70 hiljada sa ratama kasni manje od jedan odsto.

"Kad dinar pada, kursni rizik prelazi u kreditni rizik. Zbog strukture izvora finansiranja, oko dve trećine kredita u bankarskom sektoru je u dinarima sa valutnom klauzulom, ili direktno u valuti. Kada dolazi do pada kursa takve kreditne obaveze, izražene u dinarima, rastu. Ako klijenti nisu zaštićeni tako da im je plata vezana za evro, njihova sposobnost da plaćaju obaveze se smanjuje i rastu kašnjenja u otplati. I banke su tada primorane da rezervišu više novca za potencijalne gubitke“, kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.

Građani koji su se zadužili u dinarima mogu da budu spokojni. Njihove rate za kredite neće se menjati zbog rasta evra. Moguće je čak i da padaju ukoliko NBS nastavi da obara svoju osnovnu kamatnu stopu, od koje zavise zajmovi u dinarima.

Ipak, kamate u domaćoj valuti su i dalje visoke - najčešće premašuju 22 odsto. To je glavni razlog da ih građani izbegavaju i odlučuju se za one sa valutnom klauzulom.

"Kreditna zaduženost građana tokom prošle godine blago je rasla i povećana je za 4,3 posto, sa 380,7 milijardi dinara na 397,1 milijardu dinara, a najveći rast imali su potrošački i stambeni krediti“, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Tokom decembra prošle godine krediti stanovništvu su povećani za tri posto, a najveći rast imali su zajmovi za refinansiranje, što znači da građani sređuju svoje obaveze prema bankama.

Srbija

strana 1 od 212 idi na stranu