Odmrznut sporazum šansa za privredu

Odluka Saveta ministara spoljnih poslova Evropske unije da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, daje srpskim izvoznicima garanciju da i dalje mogu da izvoze svoje proizvode bez carina u zemlje EU.

Prelaznim trgovinskim sporazumom, koji je Srbija potpisala sa EU 29. aprila 2008. godine, predviđeno je da se u narednih šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Prema Prelaznom sporazumu, dinamika smanjenja carina u prvoj godini je spora, pošto će smanjenje biti u rasponu od pet do 20 odsto dosadašnjih carina.

U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su smanjene na 70 odsto onih iz prošle godine, dok su na proizvode više faze prerade carine smanjene na 80 odsto, odnosno 85 odsto od carinske stope u 2008, naveli su u kabinetu. Ukinute su carine na žive životinje za uzgoj i priplod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do sada bile simbolično male.

Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između 80 i 95 odsto od postojeće carine. Izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz automobila iz EU smanjena je sa 20 odsto na 12,5 odsto. Veliki broj carina na hranu i poljoprivredne proizvode, oko 23 odsto, ostaće i nakon šeste godine primene Sporazuma.

Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, u zavisnosti od grupa proizvoda carine će se smanjivati u naredne tri, pet ili šest godina. Na industrijske proizvode carine će biti potpuno ukinute nakon šest godina, dok će na određene poljoprivredne proizvode ostati carine na nivou od 20 do 80 odsto od carina iz 2008. godine. Domaća industrija će se, kako je ugovoreno, najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi "najosetljivijih proizvoda", za koje bi u prvoj godini primene sporazuma carina iznosila 85 odsto sadašnje carinske stope. U drugoj godini carina bi se svela na 70 odsto, naredne godine na 55 odsto, zatim na 40, pa 20 odsto, da bi šeste godine bila ukinuta.

Na spisku "najosetljivijih proizvoda" su traktori manje snage, bicikli, električne mašine i oprema, motokultivatori, oružje, municija, nameštaj i obuća. U grupi tih proizvoda su i hartija i karton, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluminijum i proizvodi od tih metala.

Za sledeću kategoriju - "veoma osetljive" proizvode - carina bi se postepeno smanjivala četiri godine, i to prvo na 80 odsto, zatim na 60, 40 i 20 odsto, a pete godine bi bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke.

Za treću kategoriju - "osetljive proizvode" - ukidanje carine je predviđeno u roku od tri godine, a prvo bi se smanjila na 70, a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope. U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, kao i merni, kontrolni, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati. „Odmrzavanjem Sporazuma bi Srbija s režima jednostranih, autonomnih trgovinskih mera EU, prešla na pravi ugovorni odnos sa Unijom, a pravni odnos između neke države i EU je najvažnija stvar”, kazala je ranije Tanja Miščević, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši direktor Kancelarije za evropske integracije.

Od trenutka pune primene trgovinskog sporazuma ovdašnja preduzeća, prema rečima Mihaila Crnobrnje, profesora Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, više neće morati da strepe da li će krajem sledeće godine, kada prestaju da važe pomenute olakšice, EU vratiti carine na izvozne proizvode iz Srbije.

Te carine Unija je prvi put ukinula novembra 2000. godine, za 90 odsto srpskih proizvoda koji stižu na evropsko tržište (izuzeti su neki poljoprivredni proizvodi, jer Brisel štiti domaće tržište).

Pored ocene da je deblokada trgovinskog sporazuma važna za trgovinske odnose, Miščevićeva ističe i značaj takvog poteza za budući proces evropske integracije. Puna primena tog ugovora (Srbija sporazum primenjuje od početka ove godine) predstavljala bi ,,preskakanje” još jednog stepenika na putu ka Briselu i dolazak „u režim ravnopravnih odnosa, koji je važan i za Srbiju i za EU”.

Miščevićeva kaže da odluka Holandije da se saglasi samo sa odmrzavanjem trgovinskog sporazuma „ne bi predstavljao ništa novo” budući da i u samom SSP-u, koji je potpisan prošle godine, piše da je saradnja sa Hagom uslov za funkcionisanje sporazuma i da se, ukoliko se pokaže da Srbija ne sarađuje sa tribunalom, taj sporazum se u svakom momentu može suspendovati. Saradnja sa Hagom će, dakle, ostati jedan od osnovnih političkih uslova za funkcionisanje i SSP i procesa stabilizacije i pridruživanja.