(Ne)opravdano ulaganje u Luku Bar

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je nedavno izjavio da je vlada spremna da finansijski podrži taj projekat. Stručnjaci ne spore da je strateški interes Srbije da uslovno rečeno izađe na more ali neki nisu sigurni da je u ekonomskom interesu zemlje da se upušta u taj posao.

Ranija i zadugo usamljena ocena ministra Mrkonjića da je privatizacija Luke Bar za Srbiju prirodan put da izađe na more, ovih dana je dobila podršku od ministra Dinkića. On je naime izjavio da je s obzirom na zainteresovanost srpskih kompanija za investicije u Luku Bar, vlada spremna da odvoji određena sredstva i bude manjinski suvlasnik u zajedničkom preduzeću.

Sredstva će biti izdvojena direktno iz budžeta ali je za sada nepoznato o kojoj se sumi radi kao i ko će sve biti u konzorcijumu kompanija koje su osim države zainteresovane za kupovinu dela Luke Bar.

I mada se u štampi pominju mnoga imena za sada su samo predstavnici kompanije biznismena Miodraga Kostića potvrdili učešće u grupaciji. U Ist pointu kažu da još uvek razmatraju ponudu mada ne spore da je vlasnik kompanije Zoran Drakulić bio na sastanku koji je ovim povodom nedavno organizovao premijer Cvetković.

No da li će se uopšte i koje kompanije prijaviti za učešće na tenderu za kupovinu udela Luke Bar za ovdašnju javnost i nije toliko važno, ali jeste to što u ovaj posao ulazi država i to sredstvima iz kako i sami kažu restriktivnog budžeta, ističe ekonomista Milan Kovačević.

“Mi imamo stvarno krupne probleme, nama je deficit u trgovini i dalje veliki, on će ove godine biti oko pet milijardi evra, nama industrijska proizvodnja i dalje pada, mi imamo rast nezaposlenosti i pad broja zaposlenih i moramo da tražimo kako će se poreski novci upotrebiti da direktno doprinesu privrednom rastu”, objašnjava on.

Kovačević objašnjava da je “sa tog stanovišta sigurno iznenađenje da tako neselektivno država želi da izdvaja i dalje novce iz budžeta, jer će to onda biti postupak koji će raditi protiv onoga što moramo da uradimo, što smo se obavezali prema MMF-u i što je definitivno važno za našu ukupnu ekonomiju - da krešemo javnu potrošnju”.

On ističe i da država u ovom poslu nema ekonomsku računicu. Da bi se povećao kapacitet barske luke preko koje se sada ostvaruje ne više od 30 posto srpskog izvoza, neophodno je izgraditi auto-put Beograd–Bar i obnoviti železnicu kako roba iz Crne Gore ne bi stizala za 15 sati već tri puta brže.

Sve u svemu, reč je o sumi od barem 250 miliona evra. Stručnjaci, sem toga, procenjuju da bi isto toliko novca trebalo investirati u samu luku kako bi mogla da prihvati brodove koji sada prolaze kroz Suecki kanal.

Sa druge strane, direktor beogradskog Ekonomskog insituta Dejan Erić smatra da Srbija ne bi smela da ispusti jedinstvenu ekonomsku priliku za strateško pozicioniranje na moru.

“Imate dva pristupa, jedan je da kažete nema novca i da ništa ne radite, što je i najlakše. Često ćete od ljudi u Srbiji čuti taj izgovor. I onda posle za deset godina ćemo se pitati što to nismo uradili. Ili drugi način – hajde da vidimo kako to možemo da uradimo”, kaže on.

“Moram vam reći, na svakav mogući način, ukoliko postoje određene rezerve, ukoliko postoje privrednici koji su zainteresovani, treba ih ohrabriti makar i poreskim olakšicama. Raditi na tome da pridobijete možda međunarodni konzorcijum, zašto ne ponuditi da učestvuju i ljudi iz Italije iz Rumunije, iz Rusije ili možda i iz Ukrajine. Ja ću možda ponuditi deo projekta, deo dobiti nekome ko će imati interes”, navodi Erić.

Ovaj sagovornik BBC-a koji je inače bio i savetnik tenderske komisije crnogorske vlade za prodaju udela Luke Bar još kaže da samo učešće na tenderu koji se zatvara 1. februara i ne bi koštalo mnogo.

Reč je o sumi od oko 50 miliona evra, uz obavezu da se ponudi i atraktivni socijalni program. No sudeći prema izjavama srpskih zvaničnika, izgledno je da je ideja o kupovini Luke Bar učvršćena na samitu Srbija – Italija nedavno u Rimu.

I mada se sada najavljuje da će se u ceo projekat uključiti i italijanski privrednici, Saša Jovanović, stručnjak za luke i vodeni transport kaže da za ovdašnje vlasti to ne umanjuje rizik.

“Kako bi se reklo u matematici - učešće stranog partnera je potreban ali ne i dovoljan uslov. Obzirom da je nekakva pažljiva analiza pozitivnih i negativnih aspekata ove inicijative ipak zaista najvažnija i ona zahteva vreme. Strani partner u nekoj koncesionoj eksploataciji lučkih terminala u ovom slučaju ne bi trebalo da služi kao opravdanje u smislu investicija ali bi strani partner i te kako dobro došao u smislu transfera znanja u eksploataciji luka naročito imajući u vidu da takvo znanje u Srbiji ne postoji, a dokaz za to je katastrofalna situacija u našim lukama na Dunavu”, objašnjava on.

Mada niko od naših sagovornika ne spori da bi izlaskom na more Srbija postala izuzetno važno saobraćajno čvorište, s obzirom da se u Beogradu već presecaju vazdušni koridor, dunavski koridor 7 i drumski koridor 10, oni tvrde da enormni troškovi nisu i jedina prepreka za učešće države u ovom poslu već i to što se do sada pokazalo da Srbija ne koristi sopstvene potencijale.

Tako nije završen skoro ni jedan pravac na Koridoru 10, putevi i pruge su u veoma lošem stanju a svima je već poznat i slučaj prestoničke luke.