Dogovor sa MMF-om zavisi od penzija

Ipak, kako kažu u kabinetu potpredsednika vlade Jovana Krkobabića, srpska delegacija neće odustati od predloga reformi penzijsko-invalidskog sistema, koji će biti pripremljen do 30. decembra ove godine.

Bez obzira na različita tumačenja u domaćoj stručnoj javnosti i u medijima, prema kojima konačan dogovor Vlade Srbije sa MMF zavisi od spremnosti Srbije da reformiše penzioni sistem, u kabinetu potpredsednika vlade rečeno je da će predlog reformi biti pripremljen sa svim ekonomskim parametrima, koji će biti ugrađeni u budžet za 2010, pri čemu novi penzioni sistem mora biti ekonomski održiv.

U predlogu reformi biće obuhvaćeni uslovi za porodične i invalidske penzije, pravila za sticanje penzija uz beneficirani radni staž, do tzv. nacionalnih penzija. To je samo jedan o aspekata kojim se bavi nadležna Radna grupa za reformu penzijsko-invalidskog osiguranja, u koju su uključeni predstavnici sindikata i poslodavaca, navode iz Krkobabićevog kabineta.

Kada vlada bude usvojila taj zakonski predlog, konačnu reč daće Narodna skupština, tako da će Srbija do sredine 2010. dobiti novi penzioni sistem koji će biti uskladjen sa evropskim standardima i istovremeno uvažavati specifičnosti zemlje, objašnjavaju u kabinetu potpredsednika vlade.

Istovremeno, nezvanične informacije govore da se starosna granica za odlazak žena u penziju neće menjati i to je do sada jedino dogovoreno u ovoj oblasti. Za sada postoji načelan dogovor o budžetu za 2010, kao i dogovor o politici plata i uštedama u administraciji, koje se odnose na predložene zakone o smanjivanju birokratije.

Ipak još nema dogovora o pravcu reforme penzionog sistema i ako se to ne dogovori do sledeće srede, neće biti sklopljen sporazum o ekonomskoj politici, što je prema našem izvoru iz Vlade, ključan element dogovora. Beogradski dnevnik Danas navodi, pozivajući se na jednog od učesnika pregovora, da su iz MMF-a jasno poručili da je ovakav nivo deficita neodrživ i da bi doveo do velikog nagomilavanja javnog duga, zbog čega je neophodno da se u penzijskom sistemu uvedu reforme koje bi srednjoročno rezultovale deficitom u budžetu manjim od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Oni su vlastima čak predočili i to da MMF nema običaj da daje novac zemljama koje imaju visoke deficite, ali da će ovog puta to ipak učiniti kako bi pomogli kurs, očekujući istovremeno da vide plan Vlade za postizanje dugoročne održivosti javnih finansija i penzijskog sistema.

S druge strane, srpski pregovarači još nisu ponudili nikakve konkretne mere, kojima bi MMF bio zadovoljan tako da će do 4. novembra, kada se završava poseta misije te finansijske institucije, najveći deo pregovora biti koncentrisan upravo na pitanje penzija.

Sam budžet, kako kaže sagovornik Danasa, zapravo nije predstavljao problem za MMF, koji strahuje od 2011. godine, u kojoj će isteći rok do kojeg su zamrznute penzije i plate u javnom sektoru, zbog čega delagacija iz Vašingtona toliko i insistira da se već sada donesu restriktivne fiskalne mere.

Aranžman sa MMF produžen do oktobra 2011.

Međunarodni monetarni fond (MMF) produžiće kreditni aranžman sa Srbijom za šest meseci, do oktobra 2011. godine, kazala je prethodno ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović. Ona je dodala da će trajanje kreditnog aranžmana od 2,9 milijardi evra biti produženo, pošto Srbiji neće biti potrebno da istovremeno povuče drugu i treću ratu kredita.

"Ova godina će biti bolja nego što smo mislili pre dva meseca, jer je budžetski deficit manji od planiranog", kazala je ministarka. Prema njenim rečima, bilo je predviđeno da deficit bude 119 milijardi dinara, a sada je manji od 100 milijardi dinara. Dragutinović je precizirala da će konsolidovani deficit budžeta države u 2009. godini biti manji od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koliko je odobrio MMF, a deficit budžeta Republike biće manji od četiri odsto BDP-a.

Ministarka je kazala i da se budžetski prihodi u Srbiji povećavaju od kraja jula i da su u oktobru su bili veći nego u istom mesecu 2008. godine. Dragutinović je procenila i da će rast BDP-a Srbije u 2010. godini biti veći od 1,5 odsto, na osnovu trenutnog stanja srpske ekonomije.

Ona je napomenula da je porastao prihod od gotovo svih poreskih oblika, da je PDV znatno bolji, i to najviše domaći PDV, a rastu i porezi na doprinose i zarade. Ona je istakla i da je optimistična u pogledu budžetskih prihoda za 2010. godinu.

Na pitanje zašto je vlada tražila da u narednoj godini budžetski deficit bude četiri odsto, Dragutinovićeva je rekla da na nivou Evropske unije postoji konsenzus da se država u 2010. ne povlači iz podrške privredi, a da 2011. bude godina za smanjenje deficita. Ona je navela da se u 2010. godini očekuje rast BDP-a između 1,5 i tri odsto, kao i da se na osnovu tekućih kretanja može reći da će rast od 1,5 odsto biti premašen. Prema njenim rečima, 2011. godina verovatno će biti godina povratka na rast od pet odsto.