Dogovor o merama do sledeće nedelje

"Iskreno se nadam da će to biti dogovoreno krajem ove nedelje ili najkasnije sledeće sedmice pošto je važno da Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fodna odobri Srbiji aranžman od tri milijarde evra početkom maja", kazao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Kako je naveo, to bi omogućilo da Srbija održi makroekonomsku stabilnost i da se sredstva povuku sredinom maja.

Jelašić je rekao da mera uštede moraju biti sprovedene pre nego što MMF odobri novi aranžman, što znači da moraju da ih usvoje i Vlada i Skupština Srbije.

Na pitanje da li se razmatra povećanje poreza na dodatnu vrednost, Jelašić je kazao da je to, kao i u prošlom aranžmanu, poslednja mera koja bi se primenila ukoliko ostale ne daju rezultate.

Guverner je podsetio i da je Srbija u petak dobila saglasnost 10 najvećih banka prisutnih na srpskopm tržištu da neće povlačiti novac iz Srbije u 2009. i 2010. godini.

Vlada Srbije se na osnovu dogovora sa MMF-om oko novog aranžmana obavezala da za 100 milijardi dinara smanji deficit budžeta u ovoj godini, a kao jednu od mera kojom bi se to postiglo najavljeno je privremeno oporezivanje plata i penzijama na iznos veći od 12.000 dinara, po stopi od šest odsto.

Nakon burnih reakcija u javnosti i najava štrajkova najvećih sindikata, ministarka finansija Srbije Dijana Dragutinović juče je izjavila da još nije doneta konačna odluka o uvođenju tog poreza.

Ilić: Sve opcije su još u igri

Slobodan Iliæ: Mere se donose prema razvoju situacije

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da ne može da iznosi detalje o opcijama za budžetske uštede u vladi Srbije, ali da država još razmatra sve opcije.

"Sve opcije koje su do sada spominjane su na stolu, uključujući i opciju uvođenja šest odsto poreza na primanja veća od 12.000 dinara", rekao je on.

Ilić je najavio i da, u slučaju da se situacija "drastično pogorša", da dođe do većih otpuštanja, "neizostavno će se ići i na dalje smanjivanje javne potrošnje". On je objasnio da se to pre svega odnosi na "kupovinu roba i usluga, subvencije... ali na kraju i na plate i penzije".

Prema njegovim rečima "u krizi ovakvih razmera nije ni moguće donošenje dugoročne strategije, već je samo cilj da se preživi, tako da kritike da država nema stretegiju nije na mestu".

"Ako se situacija pogorša, donose se mere za koje se proceni da su u datom trenutku optimalne", objasnio je državni sekretar.

Prema njegovim rečima "u krizi ovakvih razmera nije ni moguće donošenje dugoročne strategije, već je samo cilj da se preživi, tako da kritike da država nema stretegiju nije na mestu".

"Ako se situacija pogorša, donose se mere za koje se proceni da su u datom trenutku optimalne", objasnio je državni sekretar.