Garancije za banke 40 mlrd. dinara

Beograd -- U budžetu Srbije izdvojeno je 40 milijardi dinara garancija za očuvanje bankarskog sektora, rekao je predsednik Vlade Mirko Cvetković.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli

"Očekujemo talas pritiska na banke kao posledicu nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze. Pojaviće se stečajni postupci gde banke neće moći da naplate svoja potraživanja", rekao je Cvetković na Biznis forumu na Kopaoniku.

Premijer je najavio usvajanje dodatnog paketa mera za negativnih efekata svetske ekonomske krize, koje bi trebalo da budu "na raspolaganju u narednih mesec dana" i dodao da se radi o merama "za relaksaciju privrede".

Srbiji je, prema njegovim rečima, neophodno da ove godine ima veći budžetski deficit od planiranog i istovremeno smanjenje javne potrošnje, što će i biti predmet razgovora sa delegacijom MMF.

Cvetković je najavio da će država povećani budžetski deficit pokriti inostranim kreditima, ali da to neće izazvati dužničku krizu, jer Srbija ne spada u krug visoko zaduženih država.

"Kada se radi o pokriću očekivanog deficita, orijentacija je da se ne ide na zaduživanje u lokalu, odnosno preraspodelu sredstava, već da se isključivo deficit finansira eksternim sredstvima kao što su krediti", rekao je Cvetković.

U ovom trenutku je, prema njegovim rečima, projektovani budžetski deficit Srbije između 1,75 i 1,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali će porasti za jedan ili više odsto, a planirani privredni rast od 3,5 odsto "biće značajno korigovan nadole".

Premijer Cvetković je istakao da, i pored toga što ekonomski pokazatelji nisu ohrabrujući, ekonomisti i građani ne smeju sebi dopustiti da zapadaju u pesimistična ili katastrofična raspoloženja.

Cvetković je, takođe, najavio da će broj članova Ekonomskog saveta vlade biti povećan sa sadašnjih pet na 15 ili čak 20, kako bi se došlo do što boljih rešenja i pravovremeno reagovalo na efekte krize.

Dragutinović: "Drugi krug" krize mogao bi biti jači

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da bi efekti "drugog kruga" ekonomske krize u Srbiji mogli biti jači, jer je naša zemlja visoko zavisna od uvoznog kapitala, a postoji veliki jaz između štednje i potrebnih investicija.

"Najveće slabosti srpske privrede su visok platnobilansni deficit, mala depozitna baza, veliko učešće prekograničnih kredita i visok rast privatnog duga", navela je Dragutinović.

Prema njenim rečima efekti svetske ekonomske krize osetili su se preko smanjenog priliva i poskupljivanja kapitala, pritiska na slabljenje kursa i povlačenja depozita iz banaka u "prvom krugu" krize.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da su u prva dva meseca ove godine prihodi budžeta opali za pet odsto, zbog čega je Vlada pred dilemom da li da poveća prihode državne kase ili da smanji rashode.

"Smanjenje fiskalnih prihoda u prvim mesecima ograničava likvidnost budžeta, a za obezbeđivanje dodatnih sredstava postoji nekoliko opcija", rekla je ministarka i navela da bi smanjenje prihoda uz očuvanje plata i penzija, podrazumevalo smanjenje subvencija ili kapitalnih investicija, a moguće opcije za dodatne prihode su povećanje poreza ili nadoknada za korišćenje domaćih naftnih ležišta.

Prihodi budžeta bi mogli da se povećaju preko sredstava od privatizacije, zaduživanjem u inostranstvu, povećanjem naknade za eksploataciju podzemnih nalazišta nafte i gasa ili povećanjem stope PDV-a, navela je Dragutinović.

Ona je rekla da je u Srbiji naknada za vađenje nafte iz domaćih nalazišta tri odsto, a u svetu ide i do 50 odsto i napomenuila da bi osim za NIS, povećanje naknade bilo prošireno i na "Srbijagas".

Finansiranje budžeta prihodima od privatizacije ne može brzo da donese prihode, što je najveća mana tog izvora finansiranja, rekla je Dragutinović.

Govoreći o monetarnoj politici, Dragutinović je ocenila da bi u ovom momentu najbolja politika bila stabilan devizni kurs, jer on duži rok stabilizuje privredu, i dodala de bi najsvrsishodnija monetarna politika bila i stabilne devizne rezerve, ali je u ovom momentu to gotovo nemoguća ako želimo stabilan kurs.

Kriza u Srbiji se prvo ispoljila na finansijskom tržištu, u vidu povlačenja depozita zbog gubitka poverenja u domaći bankarski sistem, podsetila je ona i istakla da se upravo odigrava prvi krug krize, a kakav će biti drugi krug zavisiće od toga koliko ćemo je spremno dočekati.

strana 1 od 169 idi na stranu