Novi projekti u energetici u 2009.

"Reč je o gasnim elektranama, koje će istovremeno proizvoditi električnu i toplotnu energiju. Prva takva elektrana trebalo bi da bude građena u Novom Sadu, druga na Novom Beogradu, a razmišljamo i o Nišu i Kragujevcu", objasnio je Škundrić.

Prema njegovim rečima, prednost tih ozbiljnih investicionih projekata je u tome što su jeftiniji i lakše ih je i brže napraviti.

"Svaka od tih elektrana-toplana može da bude realizovana za oko dve godine", rekao je Škundrić i dodao da se vode razgovori o mogućem korišćenju tehnološkog i komunalnog otpada za proizvodnju električne energije i toplote.

On je objasnio da bi na taj način umesto deponija imali savremena energetska postrojenja koja bi sav tehnološki i komunalni otpad pretvarala u energiju.

"Ostatak koji bi bio visoko karbonizovan mogao bi da se koristi kao podloga za izgradnju puteva i na taj način bi ekološke probleme vezane za otpad, u potpunosti razrešili", rekao je ministar i naveo da u tim elektranama od otpada ne bi mogli da budu korišćeni jedino metali, staklo i kosti.
"Razmišljamo i o zahvatima vezanim za alternativne oblike energije, o nekim netipičnim, kao što je proizvodnja metana fermentacijom biomase. To su znanja koja su stara hiljadama godina, a koja sada dobijaju uobličenje u visokim tehnologijama," kazao je Škundrić.

On je podsetio da su nedavno raspisana dva tendera za strateške partenare za izgradnju termoelektrane "Kolubara B", sa dva bloka od po 350 megavata, i drugi za termolektranu "Nikola Tesla B3" od 700 megavata.

"Reč je o investicionom zahvatu u vrednosti od oko dve milijarde evra, a u tu svrhu je potrebno otvariti nove kopove lignita", rekao je Škundrić i istakao da je u narednih pet do šest godina uložiti oko 700 miliona evra i u rudarski sektor.

On je rekao da vlada veliko intersovanje i očekuje da će se na raspisani tender za dve nove termoelektrane prijaviti oko dvadesetak velikih svetskih elektroenergetskih kompanija.

Škundrić je naveo da, ukoliko ove godine pronađemo strateške partnere za izgradnju gasnih elektrana-toplana, Srbija će kroz dve godine imati dovoljno električne energije za povećanu industrijsku aktivnost, a možda će biti nešto struje i za izvoz.

Govoreći o nuklernim elektranama, Škundrić je naglasio da za sada nema mesta za "nuklearke" ni u postojećoj strategiji energetike Srbije, kao ni u elementima za buduću strategiju, zbog toga što postoje zakonske smetnje, odnosno moratorijum na izgradnju atomskih centrala u našoj zemlji.