Ugovor o prodaji NIS do kraja 2008.

Miler je kazao da je na sastanku sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem dogovoreno i da se do kraja godine potpiše sporazum o osnovnim uslovima izgradnje gasovoda Južni tok i memorandum Gasproma i Srbijagasa o izgradnji skladišta gasa Banatski dvor.

"Sporazumi su spremni za potpisivanje. Ostao je niz spornih pitanja o NIS-u, ali će sporazum sigurno biti potpisan do kraja godine", kazao je Miler.

On je precizirao da će kapacitet gasovoda Južni tok kroz Srbiju biti najmanje deset milijardi kubnih metara gasa godišnje i dodao da je povećanje kapaciteta tehnički izvodljivo i kasnije. "Gasovod Južni tok će biti u funkciji do 31. decembra 2015. godine", kazao je predsednik Upravnog odbora Gasproma.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kazao je da će Jugorosgas ostati posrednik za kupovinu gasa od Rusije dok se ne potpišu drugi ugovori, ali da će Gasprom vratiti Srbijagasu vlasnički udeo u toj firmi ćerki Gasproma. Srbijagas će tako biti vlasnik 49 odsto Jugorosgasa, a Gasprom vlasnik 51 odsto te kompanije, dodao je Bajatović.

On je kazao i da su sa predstavnicima Gasproma razgovarali o mogućem učešću te kompanije u grinfild investicijama za izgradnju energetskih objekata u Srbiji. Bajatović je dodao i da cene gasa koji se uvozi iz Rusije u narednoj godini neće biti niža, ali da Srbija neće plaćati penale za količine gasa koje ne povuče.

Srpski ministar energetike Petar Škundrić izjavio je nakon sastanka srpskih zvaničnika sa ruskom državno-privrednom delegacijom da će do 20. decembra u Moskvi biti potpisana sva tri dokumenta koja će omogućiti primenu energetskog sporazuma između Srbije i Rusije.

On je kazao da će do tada biti potpisani ugovor o prodaji 51 odsto Naftne industrije Srbije Gaspromu, sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i memorandum o skladištu gasa Banatski dvor. Prema Škundrićevim rečima, nije bilo nikakvih pritisaka ni ucena ruske strane tokom pregovora.

Na pitanje novinara da li su Rusi dali neke garancije da će ceo aranžman biti realizovan, on je kazao da su "garancija potpisi i ugovori koje imamo". "Rusija garantuje izgradnju Južnog toka. Iza toga ne stoji samo Gasprom već cela država", rekao je Škundrić.

Odbor za industriju u ponedeljak o energetskom sporazumu

Odbor Skupštine Srbije za industriju trebalo bi u ponedeljak da razmatra informaciju o pregovorima delegacija vlade Srbije i Ruske Federacije u vezi sa sporazumom o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.

Sednicu Odbora sazvala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović, na insistiranje poslanika Liberalno demokratske partije, koji su zahtevali da ministar rudarstva i energerike Petar Škundrić na sednici predoči šta je predvidjeno ugovorom sa Rusima.

Šredsednik Odbora Milorad Buha, kazao je da će ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić prisustovati toj sednici, a poziv je upućen i direktoru "Srbijagasa" Dušanu Bajatoviću.

Poslanici LDP su u toku jučerašnje sednice parlamenta pokrenuli debatu o energetskom aranžmanu između Srbije i Rusije, zahtevajući da se poslanicima predoče detalji tog aranžmana. LDP tvrdi da taj ugovor predviđa samo prodaju Naftne industrije Srbije, ali ne i ulaganje u izgradnju magistralnog gasovoda i skladišta Banatski dvor, kako je, objašnjavaju, predviđeno ugovorom koji je Skupština Srbije razmatrala.

Šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija složila se za zahtevom LDP o održavanju sednice Odbora, objasnivši da se u javnosti čuju kontradiktorne informacije o ugovoru sa Rusima, a koje ostavljaju mnogo otvorenih pitanja.

List Politika piše da ukoliko Srbija ne proda Gaspromu svoju naftnu kompaniju, Rusija neće dozvoliti uvoz Fijatovih vozila iz Kragujevca, a preti nam se i tužbom pred međunarodnim sudom zbog neispunjavanja preuzetih obaveza iz Međudržavnog sporazuma.

Srpska strana još nije dobila čvrste garancije da će magistralni gasovod Južni tok preći preko teritorije Srbije. Rusi ne pristaju na zahtev Srbije da se potpiše jedan krovni ugovor i tri pojedinačna koji će garantovati završetak čitavog posla – gradnju Južnog toka, podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru i kupovinu 51 odsto akcija NIS-a.

Kako navodi list, Rusi, ne žele da obezbede 500 miliona evra za modernizaciju NIS-a, već traže da to učini sam NIS tako što će se kreditno zadužiti, nakon čega bi Gaspromnjeft vraćao pozajmicu umesto njih.

Rusi su zatražili i da dok traje modernizacija rafinerija NIS-a oni u Srbiju uvoze derivate koji zadovoljavaju standarde ”evro pet”, a pri tom bi Uredba o zabrani uvoza derivata, kojom bi im se davala garancija na monopol u uvozu goriva, i dalje bila na snazi.

U slučaju da delegacije Srbije danas ne prihvati predloge ruske strane, bile bi joj predočene i sve posledice istupanja iz tog sporazuma.

Cela stvar bi išla dotle da, ukoliko kupoprodajni ugovor za NIS ne bi bio potpisan do 31. decembra 2008, Rusija tuži Srbiju pred međunarodnim sudom zbog neispunjavanja preuzetih obaveza iz Međudržavnog sporazuma, a pod znakom pitanja bi bio i izvoz Fijatovih automobila u Rusiju.

Jer, ukoliko propadne naftno-gasni aranžman, kakav bi interes imala Rusija da proširi listu za bescarinski uvoz vozila u svoju zemlju, što je bio osnovni razlog zašto je „Fijat” i ušao u kragujevačku „Zastavu”.

Iako je bilo najavljeno da bi ugovor za NIS danas mogao biti potpisan, predsednik UO Gasproma Aleksej Miler tokom susreta s predsednikom Srbije Borisom Tadićem najverovatnije neće ništa parafirati, već će ovo biti još jedna prilika da se „ukrste” ponude srpske i ruske strane i utanače detalji kako bi do Nove godine došlo do realizacije međudržavnog sporazuma na koji se čeka od 25. januara, kada je ovaj dokument potpisan u Moskvi.

Srbija je kao garanciju predložila Rusiji da do početka gradnje gasovoda našoj zemlji isporučuje gas po nižim cenama, na šta nije dobila odgovor. Gasprom ostaje pri stavu da Međudržavni sporazum, ratifikovan i u Skupštini Srbije, to podrazumeva, kao i da dodatne garancije nisu potrebne.

Gasprom je odbio i srpski predlog da se odmah potpiše kupoprodajni ugovor za NIS, ali da im se taj paket zvanično preda na upravljanje pošto počnu da grade gasovod. Odbili su i predlog da se pored 51 odsto NIS-a preuzme i dodatnih 19,5 odsto akcija za koje je Rusi trebalo da plate još oko 700 miliona evra, jer to sporazumom nije ni bilo predviđeno.

Brkić: Insistirati na garancijama

Ekonomski novinar Miša Brkić za B92 kaže da njegove informacije govore da je predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler, pred dolazak u Beograd, političkom vrhu Srbije pismom vrlo ošto predočio da se od ruske strane ne mogu očekivati nove garancije za NIS i Južni tok, jer su one sadržane u međudržavnom ugovoru.

“Čak preti da će, ukoliko Srbija odustane od tog ugovora, tužiti Srbiju međunarodnom sudu. Indikativno je da Rusi uporno odbijaju da daju bilo kakve čvršće garancije da će gasovod Južni dok biti magistralni. Oni insistiraju samo na tome da kupe Naftnu industriju. Tako da ja bih rekao da će gospodin Miler i ruska delegacija imati u Beogradu još jednu rundu vrlo teških pregovora“, očekuje on.

Brkić kaže da Rusi imaju probleme i sa kapitalom i sa količinama gasa i da u ovom trenutku ne znaju da li će biti građen Južni tok i zbog toga je opravdano što Srbija insistira na dodatnim garancijama.

“Narodski rečeno, oni u ovom trenutku nama nude mačku u džaku, iako je u pitanju međudržavni sporazum iza kojeg se oni kriju, a traže vrlo realnu imovinu za to. Dakle, traže NIS po ceni od 400 miliona evra. I mislim da parametri koje je srpska strana spremila za te pregovore nisu loši, samo je pitanje koliko će srpska strana biti jedinstvena u toj nameri da istraje u svojim zahtevima“, smatra Brkić.