Na korupciju ode 20% javnih nabavki

Najveće učešće u tim nabavkama imaju javna preduzeća, republička i komunalna I ono iznosi oko 60 odsto od ukupne vrednosti registrovanih javnih nabavki, navodi direkotr Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

Prema njegovim rečima, pomenute četiri milijarde evra su konzervativna procena, rađena po iskustvima EU, gde na ovakvu vrstu nabavki odlazi oko 15 odsto vrednosti BDP-a. “Moguće je da je kod nas stvarna potrošena suma i veća”, ne negira Jovanović, jer od oko 12.000 onih koji su u Srbiji naručioci javnih nabavki, samo jedna šestina, odnosno njih oko 2.000 (među njima jesu svi najveći), redovno podnose izveštaje.

Ti koji su podneli izveštaje, potrošili su prošle godine ukupno nešto više od 2,5 milijardi evra.

”Procene rađene za zemlje EU pokazuju da višak trošenja po osnovu korupcije čini oko 20 odsto ukupne vrednosti javnih nabavki. Slično važi i za Srbiju, pa bi uštede mogle biti i do 800 miliona evra godišnje”, objašnjava Jovanović.

Pri tom, kako ukazuje, indirektna šteta nastala po osnovu, recimo, loše izvedenih radova na asfaltiranju puteva koji moraju da se ponove, neodgovarajuće opreme u zdravstvenoj ustanovi koja ne može da se koristi, pa se pregledi ne mogu obavljati ili se mora nabaviti nova oprema i slično, često je znatno veća od samog iznosa plaćenog za proviziju.

Jovanović kaže da se o regularnosti javnih nabavki u Srbiji još uvek staraju samo dve institucije – Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava.

Na pitanje kako se najčešće izigrava Zakon o javnim nabavkama, Jovanović kaže da je ranije najviše pokušaja izgiravanja zakona bilo u postupcima sa direktnim pogađanjem, a da su se sada neregularnosti i zloupotrebe preselile u faze pripreme za javnu nabavku i izvršavanje ugovora koje nisu kontrolisane. "Najčešći oblici zloupotreba, zabeleženi tokom proteklih godina jesu planiranje nabavki koje su po količinama i karakteristikama u neskladu sa planom aktivnosti naručioca, zatim skraćivanje rokova za podnošenje ponuda u odnosu na zakonom propisane, čime se favorizuje jedan unapred obavešten ponuđač”, precizira on.

Dešavalo se da naručilac prilikom opisa tehničkih karakteristika, recimo, lokomotiva koje nabavlja, traži da one budu isključivo od određenog proizvođača ili određenog tipa, a široj javnosti je poznat slučaj kada je javno preduzeće tražilo da u postupku sa pogađanjem nabavi tačno određeni tip lokomotiva.

“Česta je zloupotreba „kvaliteta“ kao kriterijuma koji se ocenjuje na osnovu subjektivnog stava članova komisije naručioca, zatim zloupotreba kriterijuma „dosadašnja iskustva“ kroz koje naručilac može da favorizuje one ponuđače sa kojima već duže vreme posluje i time sprečava druge koji bi bili povoljniji da budu izabrani. Često je i aneksiranje ugovora kojim se menja ugovorena cena, po pravilu, naviše, a količine smanjuju, dok se rokovi isporuke produžavaju", dodaje Jovanović.

Prema podacima „Transparentnost Srbija“ u 2006. godini, za kršenje odredaba Zakona o budžetu i Zakona o javnim nabavkama, izrečeno je ukupno 28 prekršajnih kazni odgovornim licima, od čega je 25 bilo do 10.000 dinara. Od 25 odgovornih lica, njih 13 je kažnjeno novčanom kaznom do 5.000 dinara.

Za kršenje ova dva zakona, u 2006. godini kažnjeno je ukupno 27 pravnih lica, s tim da je za 17 njih kazna iznosila do 10.000 dinara. U istoj godini, okružni tužilac je razmatrao šest slučajeva potencijalnih zloupotreba u javnim nabavkama, dok nijedan slučaj nije bio pred Okružnim sudom.