Bubalo: Sporazum pre ugovora

Kikinda -- Pre ugovora o gradnji gasovoda „Južni tok“ i privatizacije NIS-a, sa Gaspromom potpisati okvirni sporazum, kaže Predrag Bubalo.

Izvor: Beta
Podeli

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je da bi bilo dobro da pre ugovora o gradnji gasovoda "Južni tok" i privatizacije Naftne industrije Srbije bude potpisan okvirni sporazum.

"Vladu Srbije očekuje još pregovora sa Rusijom o 'Južnom toku' i zato treba očekivati okvirni sporazum, kao osnovu za buduće regulisanje detalja", rekao je on.

Bubalo je izrazio zadovoljstvo "što se ide ka potpisivanju sporazuma sa Rusijom", pošto "Srbija može da postane jedna od energetski najvažnijih država ili čvorišta na Balkanu".

"Srbija sada može da reši problem energetike za dugi niz decenija u cilju razvijanja privrede i urednog snabdevanja gradjanstva toplotnom energijom", rekao je ministar trgovine i usluga.

Bubalo je ocenio da je u pitanju kopleksan sporazum kojim nije obuhvaćeno samo učešće u privatizaciji NIS-a. Srbija može dobiti još beneficija, kazao je ministar trgovine i visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije i dodao da bi u pregovorima trebalo maksimalno štiti interese Srbije.

Andrej Nikolajevič Hripunov, šef Trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji, smatra da je sporazum o izgradnji gasovoda i privatizaciji NIS-a koristan i za Srbiju i za Rusiju.

"Projekat u oblasti energetike obostrano je koristan. Srbija bi, ako bi se to realizovalo, postala ozbiljan igrač u evropskom energetskom sektoru, a Rusija mora da razdvoji pravce snabdevanja energentima u Evropi. Tako bi se povećale i količine isporučenog gasa. Ipak, ne bih to mnogo komentarisao. Znam da naši stručnjaci pregovaraju sa srpskom stranom. Sporazum neće štetiti Srbiji, a zemlja bi mogla od tranzita gasa da dobije od 200 do 300 miliona dolara godišnje", kaže on.

Hripunov je za Blic izjavio da bi pomenuti projekat mogao da povuče firme iz Rusije.

"Mislim da će taj projekat doneti posao i za srpske firme, ali će povući sa sobom i firme iz Rusije. Jedna od mogućnosti jeste dolazak ruskih banaka, na primer „Moskovske banke“ ili „Gasprom banke“. Ovde nisu prisutne ruske banke, a te dve banke već pokušavaju da uđu na tržište. Što se tiče priče o tome da bi ulazak tih banaka zbog njihove veličine mogao da ugrozi manje banke, ne vidim nikakvu opasnost jer su ovde već prisutne velike svetske banke", smatra Hripunov.

strana 1 od 164 idi na stranu