Đelić: Preispitati moratorijum o NE

Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da bi Srbija trebalo da preispita moratorijum o gradnji nuklearnih elektrana.

Izvor: B92, Tanjug, Večernje novosti
Podeli

On je podsetio da je još uvek na snazi moratorijum koji je, posle nesreće u Černobilju, usvojila tadašnja vlada SFRJ.

Đelić je rekao da bi, budući da nuklearna postrojenja predstavljaju najjeftniji i najčistiji način proizvodnje električne energije, kroz otvaranje široke javne rasprave odluku o moratorijumu trebalo preispitati.

"Vlada Bugarske je, uprkos problemima koje ima sa nuklearnom elektranom 'Kozloduj', već donela odluku o izgradnji još jednog sličnog postrojenja", podsetio je on.

Đelić je i najavio da će uskoro biti usvojena Strategija o energetskoj efikasnosti, kao i da će se revidirati već postojeća Strategija o energetici.

Ministar energetike iznenađen Đelićevim predlogom

Strategija razvoja energetike do 2015. godine, koju je usvojila Vlada Srbije, ne predviđa izgradnju nuklearnih elektrana, kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović i dodaje da bi o Zakonu o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, donetog u vreme SFRJ zbog ekoloških razloga, trebalo konsultovati i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

On navodi da je iznenađen Đelićevom inicijativom jer od formiranja vlade nije bilo reči o ukidanju moratorijuma.

Od uvođenja moratorijuma na njihovu izgradnju pre 21 godine, u Srbiji nije razmatrana mogućnost dobijanja nuklearne energije. Stručnjaci međutim kažu da je izgradnja nuklearki realnost, jer su zalihe uglja u zemlji dovoljne za još 50 do 60 godina.

U Evropi, bez Rusije postoje 173 nuklearne elektrane i još četiri su u izgradnji, a govori se da će uskoro nuklearna energija zadovoljavati čak 30 odsto potreba Evrope za energijom. Čelnici EU na poslednjem samitu dogovorili su se da se energetska politika usmeri ka „čistijim“ izvorima energije kako bi se smanjila emisija štetnih gasova. Najveći protivnici su Francuska, koja čak 78 odsto energetskih potreba podmiruje iz nuklearnih elektrana, i Poljska, koja više od polovine neophodne energije dobija iz fosilnih goriva. U svetu se trenutno grade 24 nuklearne elektrane, od čega većina u Aziji.

Sa hroničnim nedostatkom energije i uvozom koji će se u narednim godinama samo povećavati, Srbija mora da razmišlja kako će to prevazići i da u obzir uzme i gradnju nuklearnih elektrana, kaže stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović Milanović.

Prema njenim rečima, argument za neizgradnju nuklearke da bi se zemlja zaštitila od eventualnog akcidenta ne stoji, jer Srbija u prečniku od 100 kilometara oko nje radi 10, a u krugu od 400 kilometara još 20 nuklearnih elektrana i svaki strah od rada sopstvene elektrane je bespredmetan.

Mihajlović Milanović je ocenila da bi Ministarstvo energetike trebalo da kaže kakva je energetska strategija Srbije u narednih 30 godina, dodajući da je za zemlju najvažnije da budu zadovoljene energetske potrebe i da ne bude zavisna od uvoza energije.

Bugarska ima NE „Kozloduj“, u kojoj rade dva bloka ukupne snage 2.000 megavata i planira izgradnju još jedne, u Mađarskoj radi NE „Paks“, sa 4 bloka snage 1.910 megavata, dok NE od po 700 megavata imaju Slovenija i Rumunija, koja planira gradnju još dva bloka u NE „Černa voda“.

Izgradnja megavata nuklearne elektrane košta 1,8 miliona dolara i nešto je skuplja od izgradnje termoelektrane, koja košta 1,3 miliona dolara po megavatu, ali je zato svaki proizvedeni kilovat u njoj skoro upola jeftiniji. Troškovi proizvodnje kilovata u nuklearnoj elektrani košta dva centa, u termoelektrani na ugalj 3,5 centi, na mazut 4 centa, a na gas 3 centa.

Osim cene kilovata, druga najveća prednost nuklearki je ta što su emisije ugljen dioksida minimalne, dok je glavni nedostatak problem skladištenje radiokativnog otpada, za koji nije nađeno rešenje do danas. Period poluraspada radioaktivnih elemenata je i do 40.000 godina.

Institut "Vinča" : Izgradnja nuklearne elektrane političko pitanje

Čelni ljudi Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ smatraju da je pitanje izgradnje nuklearnih elektrana političko pitanje i da tek kada država donese svoj stav o proizvodnji nuklearne energije, stručnjaci treba da se bave tim pitanjem.

Svetski moćnici, procenjuju neki naši stručnjaci, podstiču gradnju nuklearnih postrojenja zbog manjka nafte i gasa, sa kojima se sve više suočavamo.

Ako država odluči da ukine moratorijum star dve decenije, nuklearka bi u Srbiji mogla da nikne za desetak godina, procene su ljudi iz struke. Zapad bi nam, verovatno, odobrio povoljne kredite za ovaj posao, kako bi se i naša zemlja uključila u svetske energetske trendove, a naš najveći problem u izgradnji i radu nuklearne elektrane jeste nedostatak stručnih kadrova.

Stručnjaci kažu kako nuklearke jesu opasne, ali - čiste i jeftine. A znatna je razlika između savremenih postrojenja i onih koja su građena pre nekoliko decenija. Novi nuklearni reaktori neuporedivo su bezbedniji.

strana 1 od 156 idi na stranu