Rast cena od decembra 6,1 odsto

Beograd -- Inflacija u Srbiji je u avgustu bila 1,2 odsto, a u odnosu na decembar 2006. cene na malo roba i usluga porasle su za 6,1 odsto.

Izvor: B92, Beta
Podeli

U avgustu su cene roba, u odnosu na prethodni mesec, bile više za 1,5 odsto, a cene usluga za 0,3 odsto, izjavio je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.

Troškovi života su u avgustu bili u proseku viši za tri odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, dok su u odnosu na decembar prethodne godine povećani za 6,2 odsto.

Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života posledica različitog uticaja rasta cena, pre svega poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Cene poljoprivrednih proizvoda u avgustu su bile više za 11 odsto, a povećanje cene voća i povrća je posledica slabije ponude zbog suše.

Cene industrijsko prehrambenih proizvoda bile su u proseku više za 2,9 odsto, a zabeleženo je povećanje cena mesa, jestivog ulja, mleka i mlečnih proizvoda. Cene pića povećane su za 0,9 odsto, a cene duvana za 0,4 odsto.

Cene industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku povećane za 0,3 odsto, a u toj grupi proizvoda zabeležen je rast cena pojedinih vrsta derivata nafte i školskih udžbenika.

Spoljnotrgovinski deficit 3,6 milijardi evra

Spoljnotrgovinski robni deficit Srbije je za sedam meseci ove godine bio 3,6 milijardi evra, što je u odnosu na isti period prethodne godine povećanje od 25,2 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od početka godine do kraja jula bila je 10,8 milijardi evra (14,5 milijardi dolara), za 29,8 odsto veća u odnosu na isti period 2006. godine.

U tom periodu izvezeno je robe u vrednosti od 3,5 milijarde evra, što je povećanje od 32,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je istovremeno uvoz robe imao vrednost od 7,2 milijarde evra, što je više za 28,6 odsto u odnosu na januar-jul 2006. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom porasla je za jedan procenat u odnosu na isti period lane i iznosila je 49 odsto. Prema podacima RZS-a, povećanje uvoza u sedmomesečnom periodu posledica je uvoza energenata, koji su u činili 17,7 odsto ukupnog uvoza.

Povećanje uvoza je i posledica uvoza rude bakra i gvožđa koji se koriste za proizvodnju osnovnih i drugih metala, ali i rasta javne i lične potrošnje. Povećanje izvoza rezultat je do sada obavljene privatizacije i restrukturiranja preduzeća.

Ukupan izvoz je, između ostalog, povećan i kao posledica izvoza viškova poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća, voća i žitarica. Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu iz Srbije bili su Italija, Bosna i Hercegovina i Nemačka, dok je najviše uvoženo robe iz Rusije, Nemačke i Italije.

Srbija

strana 1 od 148 idi na stranu