Uredba o žitaricama i posledice

Zabrana izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta u naredna tri meseca treba da obuzda poskupljenja prehrambrenih proizvoda. Međutim, neki ekonomisti smatraju da je takva mera Vlade Srbije neopravdana, dok drugi upozoravaju da vlada mora da nađe nova rešenja kako bi obezbedila stabilno snabdevanje žitaricama u Srbiji.

Optimistične najave da uredba o zabrani izvoza pšenice treba da predupredi poskupljenja već su pale u vodu, hleb će poskupeti bez obzira na uredbu.

Dušan Šimunović, predsednik Unije pekara Vojvodine, kaže da najavljeno poskupljenje nije posledica samo cena pšenice i brašna, već i činjenice da cene hleba nisu menjane nekoliko godina, a da su za to vreme sirovine i ostalo što utiče na cenu poskupeli nekoliko puta.

Uredba o zabrani izvoza žitarica već je pomrsila račune izvoznicima, koji su imali pšenicu za prodaju van Srbije. Dok čekaju ukidanje uredbe i ispunjavanje obaveze prema naručiocima, izvoznici moraju da plaćaju skladištenje pšenice.

Miroslav Debeljački, direktor Jupointa, kaže da će kupci tražiti isporuku robe. "Mi ćemo za to vreme morati da čuvamo tu robu. Mi ćemo morati da čuvamo, da plaćamo troškove, a posle tri meseca važenje uredbe može biti produženo do sledeće sezone. Ideš u trošak, a ne znaš šta te čeka", kaže on.

Prema njegovim rečima, uredba o zabrani izvoza naišla je na negativne reakcije kod stranih partnera, posebno u Evropskoj uniji gde je, kako je naveo, takva intervencija potpuno neuobičajena.

Ima i onih koji smatraju da odluka vlade o zabrani izvoza ne može biti pravdana ciljem da se preduprede poskupljenja žitarica, a time i prehrambrenih proizvoda. Među njima je bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković.

"Smatram da nema ekonomskog osnova za uredbu. To će izazvati štetu poljoprivrednicima, smanjiće cenu poljoprivrednih proizvoda. Pogotovo je problematično rešenje na tri meseca, pašće cene, a zatim će posle tri meseca tržište da proradi. Tržišna ekonomija treba da važi ne samo za potrošače nego i za poljoprivrednike", kaže ona.

Uredba o privremenoj zbrani izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta objavljena je u novom broju "Službenog glasnika".

U uredbi se navodi da se "zbog kritične nestašice bitne robe nastale dugotrajnom sušom i potrebe za otklanjanjem posledica takve nestašice privremeno zabranjuje izvoz" pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Vlada Srbije usvojila je tu uredbu u petak popodne, na telefonskoj sednici.

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević je tada rekao da je ta mera iznuđena, ali nužna kako bi se smanjio pritisak na rast cena hleba, mesa i druge robe, i kako bi se osigurao kvalitet snabdevanja osnovnim poljoprivrednim proizvodima do kraja godine.

On je objasnio da ta mera "neće značiti ograničenje tržišnih sloboda, ali da će doprineti da se u vanrednoj situaciji obezbedi stabilnost u snabdevanju i cenama osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda".

Od početka godine do 1. avgusta izvezeno je 310 hiljada tona pšenice, a samo u julu izvoz je bio veći od 138.000 tona, dok je čitave prošle godine iznosio više od 40 hiljade tona, precizirao je Milosavljević.

Ako bi se izvoz pšenice nastavio tempom iz juna i jula, sigurno je da bi tržišni višak ovogodišnje žetve, od oko 400.000 tona, bio potrošen u narednih nekoliko meseci, rekao je Milosavljević i dodao da bi to "moglo da ima negativne posledice po ukupnu stabilnost i snabdevenost tržišta, cene i situaciju u zemlji".

Milosavljević je ukazao i da je situacija sa kukuruzom takođe loša, jer se očekuje da ovogodišnji rod bude 30 do 60 odsto manji zbog suše. Analize pokazuju da će ovogodišnji rod, umesto 6,5 miliona tona, biti oko četiri miliona tona. S obzirom na to i pošto je rod kukuruza u susednim zemljama opao i za 90 odsto, ograničavanje izvoza, kako je istakao Milosavljević, jeste vanredna, ali i "logična i preko potrebna" mera.

On je istakao da su cene pšenice i kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu od polovine juna do danas porasle više od 50 odsto, sa tendencijom svakodnevnog rasta, što je takođe jedan od razloga za uvođenje ograničenja izvoza žitarica.