Poznati zainteresovani za RTB Bor

U Agenciji za privatizaciju kažu da je od ukupno 22 zainteresovana, 16 pravnih i fizičkih lica je otkupilo tendersku dokumentaciju, a da će tenderska komisija sada analizirati da li pristigle ponude ispunjavaju propisane uslove.

Uslovi za učestvovanje na tenderu su da se zainteresovano preduzeće ili konzorcijum najmanje dve godine bavi proizvodnjom, preradom ili trgovinom bakrom ili proizvodima od bakra ili ostalih obojenih metala, i da je u protekloj poslovnoj godini imalo prihod od 40 miliona dolara ili da upravlja imovinom od najmanje 115 miliona dolara.

Tenderom je određena i minimalna cena od 266,7 miliona dolara. Kako se nazvanično saznaje ponuda "Simon metalurdži konzorcijuma" u kome se nalaze „Amerikan haj-tehnolodži centar“, „Kalimantan majning“ i „Sensei sekjuriti USA“ nije imao poptunu dokumentaciju. Inače, tenderska komisija može odrediti dodatni rok za podnošenje dokumanata koji nedostaju.

Ist Point u trci za RTB Bor

Kompanija Ist Point takođe je dostavila ponudu Agenciji za privatizaciju za kupovinu RTB Bor, iako je njen vlasnik Zoran Drakulić samo nekoliko dana pre zatvaranja roka za podnošenje ponuda izjavio da odustaje od namere da kupi imovinu RTB Bor.

On je tada rekao da je sa strateškim partnerima iz Rusije, SAD i Poljske zaključio da je minimalna cena od 266,7 miliona dolara previsoka i da investiranje u novu tehnologiju predstavlja prevelik rizik za povratak kapitala. Kao jedan od nepovoljnih detalja Drakulić je naveo ekološki problem koji prati proizvodnju bakra i plemenitih metala. 

Ist Point je, međutim, ipak dostavio ponudu, jer je "pronašao strateške partnere i fondove koji su spremni da uđu u rizik", a kako se moglo čuti prilikom otvaranja ponuda Ist Point je u posao kupovine RTB Bor ušao sa „ORN Ivent fondom“.

Kuprom

Rumunska kompanija Kuprom je još u septembru objavila da je zainteresovna za kupovinu celog RTB Bor da bi se „razdvajanjem RTB-a, prekinuo dobro osmišljen lanac proizvodnje i ušlo u zonu rizika, jer bi buduće operacije isključivo zavisile od cene bakra na svetskim berzama".

Kompanija naglašava da se zalaže za regionalnu integraciju kapaciteta u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, u jedinstven sistem sa osnovom u Boru, što bi omogućilo da Balkan i Srbija ponovo dobiju značajnu ulogu na svetskim tržištima obojenih metala.

Iz te kompanije su u prošlog meseca saopštili i da je za njih ekološka zaštita jedan do prioriteta u restrukturiranju RTB Bor, kao i da su spremni da otvore nova radna mesta za višak radnika RTB-a. Kuprom pored oživljavanja i osavremenjivanja proizvodnje, namerava da investira u preradu drveta, mlekare i uslužne delatnosti u kojima će moći da se zaposli višak radnika iz Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Takođe, predpostavlja se da se iza ponude kiparskog Strajkforsa nalazi ruska kompanija SMR, koja je početkom oktobra objavila da je zainteresovana za privatizaciju RTB.  

Kompanija SMR je članica jednog od najvećih ruskih privatnih investicionih fondova, Bejzik elementa, čiji je većinski vlasnik i predsednik Upravnog odbora Oleg Deripaska. Godišnji prihodi tog fonda, koji zapošljava 290.000 ljudi, premašuju 13 milijardi dolara, a vrednost mu je 14 milijardi dolara. Članice Bejzika su vlasnici i Kombinata aluminijuma iz Podgorice i Rudnika boksita u Nikšiću.

Dugovi

Član Tenderske komisije i predsednik Opštine Bor Branislav Rankić negodovao je zbog načina privatizacije RTB-a, kojim se prodaje celokupna imovina kompanije uz pravo na eksploataciju rudnika, uključujući i još nekorišćena nalazišta Borska reka i Čoka Marin.

On smatra da su dugovi precenjeni i da iznose samo 77 miliona dolara i upozorava buduće vlasnike da će imati velike probleme oko imovinsko-pravnih odnosa sa lokalnom samoupravom, pošto je Basen vlasnik nekih komunalnih preduzeća i građevinskog zemljišta na kojem su izgrađeni objekti lokalnih vlasti, kao što su toplana i vodovod. 

Vršilac dužnosti direktora RTB-a i zamenik predsednika Tenderske komisije Miodrag Conić naveo je da dugovi te kompanije premašuju 600 miliona dolara, da od 2001. godine državi ne plaća poreze i doprinose na plate i da mesečno dobija oko 20 miliona dinara subvencija.