Koliko košta karticom?

Redovi pred poštama tipični su za dane isplata penzija. Stariji ljudi su sumnjičavi prema štednim karticama i, mada je sav platni promet prebačen u banke i na elektronsku osnovu, platne kartice su za neke i dalje nepoznanica, piše Blic.

Stručnjaci kažu da je neophodno što pre preći na elektronske načine plaćanja jer stranci nemaju interesa da ulažu u zemlju u kojoj ne mogu da plaćaju na način na koji su navikli.

Kreditne kartice imaju mnoge prednosti, ali u Srbiji su i dalje predmet zabrinutosti jer banke ne posluju po svetskim standardima.

Procedura izdavanja kartica je oštra, pa su mnogi koji su pokušali da uzmu kartice bili začuđeni formularom u kom im se banka obraća kao potencijalnim kriminalcima.

Drugi problem nastaje kada se kartica nađe u džepu. Kupljena stvar na kraju meseca može da košta više nego u radnji.

Ako televizor koji košta 30.000 dinara platite kreditnom revolving karticom, morate imati na umu da će vas, kad izmirite dugove prema banci koja vam je izdala karticu, taj televizor koštati 25 do 30 odsto više nego da ste ga platili gotovim novcem ili karticom, ali jednokratno.

Banke u Srbiji na revolving kartice, koje omogućavaju plaćanje na šest, 12, 20 i više rata, naplaćuju kamatu koja je na godišnjem nivou tri puta veća od očekivane inflacije. Mesečna kamata na revolving kartice kreće se od 1,9 do 2,2 odsto, što na godišnjem nivou daje stopu od 22 do preko 27 odsto. Banke se na ovom planu uglavnom pridržavaju uslova za izdavanje i korišćenja platnih kartica, koje je septembra 2006. propisala Narodna banka Srbije.

Andrej Gruden iz Nacionalnog centra NBS za platne kartice kaže da su svuda u svetu kamatne stope na kratkoročno kreditiranje mnogo veće nego kamate na dugoročne kredite.

"To ne zavisi od stope inflacije. Na Zapadu su kamate na stambene kredite 4,5 odsto godišnje, a na potrošačke kredite i kreditne kartice osam do 16 odsto, iako je inflacija svega dva odsto. Slično je i kod nas, i ja mislim da kamate na revolving kartice nisu tako visoke kao što to izgleda na prvi pogled", kaže Gruden.

On navodi kao primer deviznu štednju na koju banke daju maksimalnu kamatu od pet odsto godišnje, dok na 40 odsto prikupljene štednje, koje moraju izdvojiti kao obaveznu rezervu, od NBS dobijaju svega dva odsto kamate.

Otuda, kaže Gruden, banke moraju tražiti prostor da pri plasmanu ostalih 60 odsto prikupljenih sredstava zaračunaju kamatu koja im omogućava zaradu.