Živkov: Biće pšenice za domaće potrebe

Opasnost za domaće bilansne potrebe ipak postoji zbog mogućeg izvoza, jer se svake godine preko 100.000 tona pšenice plasira na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Kosova, Crne Gore, koji takođe imaju problem sa lošim rodom.

Zasejano je 530.000 hektara pšenice, a biće požnjeveno oko 500.000 hektara. Očekivani prosečni prinos biće od 3,2 do 3,3 tone po hektaru.

Ministarstvo neće plaćati premiju za pšenicu i neće biti spuštanja carine za eventualni uvoz pšenice, ali će ove godine subvencionisati skladištenje pšenice individualnim poljoprivrednim proizvođačima sa 750 dinara po toni, napraviti detaljan plan otkupa i kontrole otkupa, i pokušati da na proleće iduće godine za narednu setvu obezbedi regresirano gorivo i kratkoročne kredite.

"Imamo zanimljivu žetvu. Odavno se nije desilo da nam je toliko blizu potrošnja i proizvodnja. U svetu je lošiji rod za šest miliona tona, a naročito je taj rod smanjen u centralnoj i istočnoj Evropi i u Severnoj Americi, a to su dva regiona koja najviše utiču na cenu pšenice kod nas", rekao je Živkov.

Cena pšenice na svetskim tržištima je trenutno oko 13 dinara po kilogramu i stalno raste

Cena pšenice na svetskim tržištima je trenutno oko 13 dinara po kilogramu i stalno raste, a prognoze su da će dodatno rasti, rekao je ministar poljoprivrede, ali nije prognozirao kolika bi cena mogla biti.

Kako je kazao Živkov, da ima pšenicu i da mu neko sada ponudi cenu od 12 dinara po kilogramu on bi je prodao, dok bi je u suprotnom čuvao u skladištu.

On očekuje da će mlinari uskoro izaći sa otkupnom cenom žita, dodavši da odluka "Žitozajednice" koja je ponudila devet dinara za kilogram pšenice nije fer prema proizvođačima.

Živkov naglašava da je njegovo ministarstvo poslednjih dana oborilo nekoliko rekorda, i kao primer je naveo to što je na tekuće račune 37.500 nekomercijalnih gazdinstava uplaćeno ukupno milijardu i po dinara, odnosno po 40.000 dinara na svaki račun, što je najveća ikada isplaćena subvencija u jednom danu.

Načelnik u sektoru za inspekcije Nenad Vujović rekao je da će kvalitet merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda na prijemu određivati registrovane kontrolne kuće angažovane od strane skladištara, odnosno, od većih proizvođača pšenice, kao i interne laboratorije samih skladištara.

Uspostavljena je saradnja i sa akreditovanim laboratorijama koje će proveravati kvalitet na prijemnim mestima i čiji će rad biti praćen od poljoprivredne inspekcije. Proizvođač koju bude nezadovoljan rezultatom analize imaće mogućnost da zatraži ponovno uzorkovanje kod druge laboratorije ili da odustane od predaje pšenice i opredeli se za drugog skladištara.