Šta plaćamo kad plaćamo struju?

Nesporna činjenica da ima previše onih koji struju ne plaćaju redovno ne opravdava "sitne“ detalje poput nevažećih računa zbog neispravnih brojila, računa koji nisu uručeni na zakonom propisan način, kao i stavki za obračun koje su sve samo ne razumljive.

Da li su računi koje nam distribucije šalju nevažeći? I zašto kažemo "nevažeći računi"?

Prvo, Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa da nas EDB mora obavestiti o dugu sa dokazom da je obaveštenje uručeno. To u stvari znači da EDB mora da ima povratnicu kao dokaz da smo obavešteni o nastaloj obavezi. Međutim, do sada, ni računi ni opomene nisu uručivani kao preporučena pošiljka.

Drugo, iako je propisano da se strujomeri moraju baždariti ili menjati na svakih 12 godina, ova zakonska obaveza EPS-a nije ispunjena kod gotovo dva miliona potrošača. Svako od nas pored utrošene struje plaća i održavanje mernog mesta, a EPS ima obavezu da obezbedi ispravna brojila. Međutim, EPS već godinama ne ispunjava tu svoju zakonsku obavezu. Ono što svakako najviše "bode oči" je nerazumljivost samih računa. Plava, zelena i crvena tarifa, merno mesto, obračunska snaga, PDV, kamate, naknadne kamate... To je, iskreno, previše za razumevanje običnog potrošača.

Da probamo da objasnimo: naknadu za merno mesto i obračunsku snagu uvek plaćamo (pa i kada smo isključeni sa mreže). Potrošnja kilovata iz "šarenih" tarifa, sa sve stavkama "viša" i "niža" tarifa za svaku boju i pomnoženo sa cenom za svaku vrstu tarife i boje je ono što smo, valjda, potrošili u obračunskom mesecu.

I na kraju, "najzanimljiviji deo, tu su stavke za kamatu i trošak opomene koje na računima viđa oko 600 hiljada koji neuredno plaćaju struju.

Ono što je bitno je istaći da se po uplati računa u obračunskom periodu, pri redosledu namirivanja potraživanja malo poštuje Zakon o obligacionim odnosima i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, a malo ne.

Da podsetimo, prioriteti pri naplati su da se prvo se namiruju troškovi (npr. opomena), zatim dospela kamata, pa tek onda glavni dug.
A kako je to izgledalo u slučaju računa Građanina Y? Na računu za obračunski period 05.10.2012 - 07.11.2012. se vidi stavke glavnog dug od 277.088,75, kamata od 98.069,23 i trošak opomene od 18,00. Istovremeno evidentirana je i uplata od 276.960,97.

Kako je iznos uplate značajno veći od dospele kamate, po zakonskoj regulativi bi trebalo da da se namiri prvo trošak opomene, celokupni iznos dospele kamate, kao i veći deo glavnog duga.

Međutim na sledećem računu, za obračunski period od 07.11.2012.- 06.12.2012. se, iz nepoznatih razloga, ponovo pojavljuje iznos prenete kamate (35.027,97) obračunate na dan 31.10.2012. (poslednji dan prethodnog obračunskog perioda je bio 07.11.2012.)

ko je naš Građanin Y i dalje u dugu po principu glavnica+kamata+budući dug+kamata na budući dug. To je sve u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Bar je tako EDB navela u svom odgovoru na prigovor Građanina Y.

Uzimajući u obzir činjenicu da retko ko od nas iskoristi rok za žalbu od „8 dana od datuma prijema računa“ (kako stoji na računu), postavlja se pitanje šta raditi.

Dva konstruktivna predloga bi bila da se najpre traži tačna specifikacija, uz detaljno pojašnjenje načina i metoda obračuna, odnosno svake stavke računa.

Dalje, po prijemu prvog sledećeg računa obavezno uložiti reklamaciju u predviđenom roku i tražiti korekciju kompletnog iznosa zbog toga što proporcionalni metod obračuna važi za sva potraživanja nastala posle 03.03.2001.

Time će prestati da bude bitno što za prethodne račune nisu uložene reklamacije u roku jer je trenutni dug, između ostalog, posledica prethodnih netačnih i nekorigovanih obračuna!

Takođe, ostaje i pitanje čime bi uopšte EDB dokazao da je račun uručen.