Biz - B92.net

Vučić u Bugarskoj: "Važno za Srbiju"; "Tražio sam pomoć EU" VIDEO/FOTO

Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke dužine 182 kilometra pušten je danas u rad, a ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor: Tanjug, B92.net
Podeli
Foto: Instagram/buducnostsrbijeav
Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

"Ovo je takođe jako bitno za Srbiju jer smo počeli da gradimo interkonektor sa Bugarskom. Nadam se da ćemo već u 2023. godini moći da napravimo jednu veliku ceremoniju", rekao je Vučić.

Vučić je zatražio od EU da stavi zemlje Zapadnog Balkana na zajedničku listu zemalja EU kada je reč o cenama energenata.

Vučić je istakao da će za sve biti teška predstojeća jesen i još teža zima kada je reč o cenama i obezbeđivanju dovoljnih količina energenata i zamolio, obraćajući se predsednici Evropske komisije Urusuli fon der Lajen, da stavi zemlje Zapadnog Balkana na zajednički listu sa zemljama EU.

"Draga Ursula, ne slušajte 100 odsto mog prijatelja Kirijakosa Micotakisa i nemojte 100 odsto da ponovite mere iz doba borbe sa kovidom - zahvalni smo na vašoj podršci, ali kada govorimo o novcu, mi ne možemo da apsorbujemo ove cene energenata i molimo vas da zemlje ZB stavite na tu listu zajedno sa drugim iz EU i znam da će se moj prijatelj Micotakis složiti sa tim da stavite naše zemlje ZB na isti spisak sa zemljama EU kada je reč o cenama i bićemo vam beskrajno zahvalni", poručio je Vučić.

Micotakis je prethodno u svom obraćanju rekao da zemlje EU moraju zajedno da nastupe i izbegnu fragmentaciju evropskog enegetskog tržišta.

Vučić je rekao da je uveren da sve očekuje veoma teška i jesen i zima i teža nego što to očekuje Lajen koja, kako je rekao, mora da bude optimistična kada govori o tome.

"Pre nego što sam ovde došao, imao sam dilemu kako će postupati prema meni, ali bila je vrlo pristojna i ljubazna, znate zašto ovo govorim, iako sam se osećao kao ''crna ovca'' u društvu ovih sjajnih prijatelja, ali moram da joj puno zahvalim i nikom ovim ne laskam. Ursula nam je mnogo pomogla kada je reč o izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske i o planiranju interkonektra između Severne Makedonije i Srbije", rekao je Vučić.

To znači novu infrastrukturu za Srbiju i čitav ZB, naglasio je on i dodao da onda može da se grade nove grane tog gasovoda ka drugim zemljama ZB koje su deo EU.

"Mi te ciljeve nikada ne bismo mogli da ostvarimo bez naših prijatelja, a bez prisustva našeg prijatelja predsednika Ilhama Alijeva, ne bismo mogli da računamo na diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom", rekao je Vučić obraćajući se Lajen.

Vučić je poručio predsedniku Azerbejdžana Alijevu da je sada veoma popularan u Evropi i da ne može da dođe do njega.

"Govorio sam sa njim mnogo puta, ali sada prosto ne mogu da dođem do njega, Alijev je u Evropi mnogo popularan i ne znam šta je u međuvremenu uradio, ali eto voleo bih da samnom podeli recept kako je u tome uspeo", rekao je Vučić.

Naglasio je da je ovo veoma važan dan i za Srbiju i da kada to kaže ne preteruje.

"Uvek se okupljamo kada mislimo da se dešava nešto važno iako naš narod to ne shvata od prvog trenutka", naveo je Vučić.

Dodao je da je Azerbejdžan pravi prijatelj koji je zajedno sa nama i u nevolji.

Vučić je prethodno rekao da je Srbija započela na svojoj teritoriji gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom i da će dve zemlje taj projekat završiti za godinu dana.

"Čestitam na izgradnji gasnog interkonektora bugarskim i grčkim prijateljima. Niko nije verovao ranije u značaj tog projekta kada smo se sastajali i govorili da je to nešto luksuzno i da nam nije neophodno. Ali, sada vidimo da su ti ljudi to drugačije videli i verovali u taj projekat. I oni će imati brojne prednosti i koristi od ovog projekta", rekao je Vučić i naglasio da će taj gasovod biti važan i za Srbiju.

Kazao je da će sa obe strane, srpske i bugarske, interkonektor biti završen za godinu dana i izrazio očekivanje da će one tada imati sličnu ceremoniju kao današnju u Sofiji za otvaranje gasne interkonekcije između Bugarske i Grčke.

Vučić: Gradiće se interkonektor između Srbije i Severne Makedonije

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je danas da je energetska situacija u Srbiji teška i naveo da dve milijarde metara kubnih gasa kupujemo od Rusije, a da bi bilo dobro kada bismo još jednu milijardu mogli da dobijemo sa druge strane.

On je to rekao u izjavi za medije nakon ceremonije povodom puštanja novog interkonektora između Bugarske i Grčke danas u Sofiji.

Predsednik Vučić je rekao da je zahvalan Evropskoj komisiji na podršci i najavio da će naša zemlja nastaviti da radi na diversifikaciji gasa.

"Za taj projekat gradićemo interkonektor izmenju nas i Severne Makedonije iz mnogo razloga, takođe, zbog mogućnosti priključenja na TAP koji vodi od Azerbejdzana sve do Italije, dakle da vidimo šta možemo da dobijemo u budućnosti", rekao je Vučić.

Istakao je da se razmišlja i o drugim energetskim mogućnostima i novim gasovodima na teritoriji Srbije.

Takođe, rekao je da se u državi razmišlja i o novim naftnim linijama, jer, kako je rekao, "neki se hvale kako nam čine veliku uslugu što im plaćamo veliki novac za tranzit nafte."

Tako ćemo, rekao je on, i naftu da diverzifikujemo da možemo taj energent da uzimamo iz različitih izvora, a ne samo preko Hrvatskog naftovoda, već i iz Albanije, Grčke i nekih drugih zemalja.

Naglasio je da su ti projekti od strateškog značaja za sledeću zimu i omogućiće da imamo nešto više gasa nego što imamo danas.

"Samo zahvaljujući dobrom stanju srpskih javnih finansija i svemu što smo uštedeli u prethodnom periodu mi ćemo moći da prezimimo, ali je pitanje šta ćemo da radimo sa sledećom zimom, jer za ovu smo se spremali godinama", rekao je Vučić.

On je podsetio da je šeficu Evropske komisije Ursule fon der Lajen zamolio kako bi zemlje Zapadnog Balkana dobile određeni novac kao nadoknadu za ogromne cene električne energije i gasa koje plaćaju.

"Tražimo načine i tražimo rešenja borićemo se i nadam se da ćemo se izboruiti", poručio je predsednik.

"Najvažnije je da naša privreda ostane konkurentna"

Vučić je izjavio da bi naša zemlja imala velike probleme sa gasom i strujom tokom naredne zime da nije izgrađen gasovod prema Bugarskoj i istakao da je najvažnije da naša privreda izdrži gasnu krizu i ostane konkurenta na svetskom tržištu.

U izjavi za medije nakon ceremonije otvaranja gasnog interkonektora Bugarska-Grčka u Sofiji, Vučić je rekao da je sada ulog mnogo veći od toga da li će građani imati grejanje.

Mnogo značajnije je, kako kaže, da li će naše kompanije moći da izdrže, da li će biti povećanja nezaposlenosti i da li će moći da se podmire u tom lancu potrebe automobilske industrije Nemačke i drugih zemalja sa pristojnim cenama gasa i električcne energija.

Ocenio je da je to najvažnije pitanje i da ako Srbija izgubi tu bitku, trebalo bi joj 10 godina za oporavak.

"Kao što smo mi napravili veliku ekonomsku razliku u odnosu na sve oko nas u vreme kovida, tako se sada pravi još veća razlika. Nemci imaju novca da finansiraju svoje kompanije pa će one zadržati svoje mesto u lancu ponude u različitim industrijama, a hoćemo li mi to uspeti, veliko je pitanje", ukazao je Vučić.

Na pitanje novinara da li veruje da će Bugarska omogućiti dobijanje gasa iz Turskog toka Srbiji i Mađarskoj što je za te dve zemlje najvažnije, Vučić je odgovorio da Bugarska sada ima mnogo bolju situaciju zato što će dobijati tečni gas iz severne Grčke i Azerbejdžana.

Što se nas tiče, važno je sve, a posebno ga je, kako kaže, uznemirilo ono što se desilo na Severnom toku 2.

"Šta bi bilo da se to desilo na Crnom moru ili negde u Turskoj ili Bugarskoj. Nekakva sabotaža i da ostanemo bez gasa. Sada zamislite da nismo izgradili ovaj gasovod pre dve godine, mi bismo mogli sad da kažemo ljudima da 12 sati dnevno neće imati struju, da nikakvog grejanja neće da bude i da celokupnu industriju zaustavimo", naveo je Vučić.

Pročitajte još:

Vučić: "Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji"

Vučić: "Neće biti nezavisnog Kosova"

Otvaranju gasovoda su prisustvovali i predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Grčke Krijakos Micotakis, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke.

Predsednik Vučić je posle otvaranja gasovoda imao i bilateralni sastanak sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom.

Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, koji će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a danas počinju prve komercijalne isporuke. Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistocnog grckog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj. Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.

Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš - Dimitrovgrad u dužini od 109 km na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.

Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.

Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će naša zemlja dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imamo na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.

Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis. Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htela da ga plaća u rubljama.

Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke potpisan je 2009, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine. Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine. Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.