Biz - B92.net

Hrvati se trkaju s vremenom? Skladište gasa tek je na 27 odsto popunjenosti

Zagreb -- Nova epizoda gasne panike zavladala je Evropom.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Ilustracija: 63ru78/Shutterstock
Ilustracija: 63ru78/Shutterstock

To se desilo nakon što je Vlada Savezne Republike Nemačke, suočena s nedavnim smanjenjem isporuke gasa iz Rusije za 60 odsto, proglasila drugi stepen ugroženosti snabdevanja gasom, te počela ubrzano da radi na specijalnim merama za smanjenje potrošnje gasa.

Posebnu zabrinutost izazvale su izjave nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka kako je realna mogućnost da dostave gasa gasovodom Severni Tok 1 trajno stanu nakon planiranog prekida rada zbog redovnog održavanja tog cevovoda sredinom jula.

Takva situacija izazvala je novi skok cena gasa na evropskim berzama, koje su u roku od samo desetak dana, od 13. do 23. juna, skočile sa 83 na 133 evra po megavatsatu.

Skok cene

Taj skok cene analitičari su tumačili naporima trgovaca da osiguraju potrebne količine gasa potrebnog da napune svoja skladišta uoči zime i početka sezone grejanja, pogotovo u kontekstu mogućih prekida isporuka.

To je važno pitanje i za Hrvatsku, s obzirom na to da je popunjenost podzemnog skladišta gasa (PSP) u Okoliju 23. juna bila tek 27 odsto, ili oko milijardu kilovatsati slabija od popunjenosti u istom razdoblju prošle godine.

Ta činjenica u okolnostima mogućeg pada isporuka gasa iz Rusije ili čak mogućeg potpunog prekida otvara pitanje hoće li Hrvatska uspeti da napuni svoje skladište.

Podsećanja radi, prema preporukama Evropske komisije, ali i odluci hrvatske Vlade, skladište do 1. novembra mora dosegnuti 90 odsto popunjenosti. Ipak, iz Ministarstva ekonomije i održivog razvoja tvrde kako nema razloga za strah oko punjenja skladišta i osiguranja dovoljnih količina gasa za predstojeću sezonu grejanja.

Ide prema planu

"Skladište se zasad puni prema planu i navedenoj dinamici. Očekuje se punjenje skladišnih kapaciteta PSP Okoli, tako da 1. avgusta 2022. popunjenost bude 63 odsto kapaciteta, 1. septembra 2022. 68 odsto, 1. oktobra 74 odsto, te 1. novembra 2022. 90 odsto kapaciteta", poručili su za Jutarnji list iz Ministarstva ekonomije, podsećajući kako se dinamika punjenja PSP-a Okoli u skladu sa odlukom Vladinog Kriznog tima, odgovornog za sprovođenje Plana intervencije o merama zaštite sigurnosti snabdevanja gasom države.

I iz PSP-a Okoli stižu uveravanja kako punjenje skladišta ide uobičajenom dinamikom, uz podsećanje da "PSP nije zadužen za nabavku, već samo za osiguravanje tehničkih uslova za skladištenje gasa".

Prema javno dostupnim podacima o stanju popunjenosti gasnog skladišta koje PSP redovno objavljuje na svojim stranicama, vidljivo je kako se tempo punjenja skladišta nakon višemesečne hibernacije od 15. juna znatno ubrzao, te kako se sada odvija blizu maksimalnih dnevnih tehničkih kapaciteta utiskivanja.

Iako iz PSP-a ne objavljuju informacije o tome koji korisnik utiskuje gas, posve je izvesno da se radi o Hrvatskoj elektroprivredi.

Vlada je početkom juna naložila Hrvatskoj elektroprivredi da nabavi 270,8 miliona metara kubnih prirodnog gasa i uskladišti ga u PSP Okoli, kako bi se na domaćem tržištu omogućilo nesmetano snabdevanje. Za tu nabavku i još neke potrebe HEP-a, Vlada je toj kompaniji odobrila zaduženje od 600 miliona evra, od čega je 400 miliona evra očekivani trošak nabavke gasa.

"HEP je preduzeo sve potrebne aktivnosti s ciljem sprovođenja odluke Vlade RH o osiguranju zaliha gasa na teritoriji RH i naloga Kriznog tima, a u skladu s uredbom EU o merama zaštite sigurnosti snabdevanja gasom", rečeno je Jutarnjem listu iz HEP-a na upit teče li nabavka gasa prema spomenutoj odluci Vlade po planu.

Njihovi sagovornici iz gasnog sektora, govoreći pod uslovom anonimnosti, kažu kako bi uz sadašnji ritam utiskivanja skladište do 1. novembra zaista trebalo biti popunjeno do nivoa od 90 odsto, ali da je u krizi koja je bez presedana teško davati bilo kakve definitivne prognoze.

"HEP je osigurao gas, i on se uredno isporučuje te skladišti. Naravno, niko ne zna šta bi se događalo ukoliko bi sutra došlo do potpunog prekida isporuke ruskog gasa Severnim tokom 1 ili možda ruskog gasa generalno. Uopšteno govoreći, Severni tok 1 ne služi za snabdevanje naše regije i smanjene isporuke tim pravcem ne utiču na fizičku dostupnost
gasa na našem tržištu, ali utiču na cenu. Teoretski je moguće da bi neki ozbiljan poremećaj doveo do prekida prekograničnih tokova u Evropi, što bi onda uticalo i na nas, ali s druge strane, u tom scenariju Hrvatska bi se snabdevala preko LNG terminala. Ne znamo šta budućnost nosi, pa je stoga važno da skladište napunimo u što kraćem mogućem roku. Ako dođe do kontinentalne gasne krize, jedini gas na koji sa sigurnošću možeš računati jeste onaj koji imaš na svojoj teritoriji", smatra sagovornik Jutarnjeg.

Obaveza i za privatnike

Čini se da se radi o trci s vremenom. Inače, u operativnom smislu, punjenje hrvatskog podzemnog skladišta gasa odvija se tako da je kapacitet podeljen u 86 tzv. SBU jedinica, od kojih svaka sadrži 50 gigavatsati gasa. Korisnici pune i prazne skladište tako da nominuju SBU jedinice, a trenutno od njih 86, čak 62 drži HEP. Od toga su 52 namenjene strateškoj rezervi gasa, dok preostalih 10 HEP koristi za sopstveno operativno poslovanje. Ostalih 24 SBU podeljeno je između niza domaćih i stranih trgovca gasom, kao što su Ina, PPD, E.On, MET, Geoplin, Međimurjeplin...

Prema važećoj regulativi, obaveza je i svih tih kompanija da i svoj deo skladišta do 1. novembra napune do nivoa od 90 odsto. Za neke od njih koji imaju sopstvenu proizvodnju ili veliki trgovački portfolio, to ne bi trebalo da bude problem, dok bi za druge ispunjenje te obaveze mogao biti poprilično značajan finansijski zalogaj, pogotovo s obzirom na to da je trenutačno spot cena za kupnju gasa koji bi bio isporučen odmah viša od cene terminskog ugovora za isporuku u prvom kvartalu 2023, pa stoga ispada da bi svaki kubik gasa kupljen sada i uskladišten za njih mogao doneti gubitak.

Pritom je krajnje neizvesno kako će se cena kretati tokom leta, a njena volatilnost otežava bilo kakvo planiranje. Prema nezvaničnim informacijama s tržišta, da su ugovori za nabavku gasa za stratešku rezervu bili sklopljeni samo pet dana kasnije, cena koju bi HEP utanačio, na temelju berzanskih kretanja, bila bi milijardu kuna (132,7 miliona evra) viša.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.