EK o Tesli na hrvatskim kovanicama: Zemlja koja uvodi evro određuje dizajn

Brisel -- Iz EK su danas poručili da je na Hrvatskoj da razmotri koji dizajn će upotrebiti na novčanicama i kovanicama evra koje će emitovati kada bude ušla u Evrozonu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Shutterstock/vkilikov
Foto: Shutterstock/vkilikov

"Rekla bih da je na članicama koje uvodę evro da razmatraju dizajn novčanica", odgovorila je portparolka Komisije Dana Spinat.

Pomalo iznenađena pitanjem hrvatskog dopisnika o nameri Hrvatske da na jednu od svojih budućih kovanica evra stavi Nikolu Teslu i najavi Narodne banke Srbije da će se žaliti na takvu odluku, Dana Spinat kaže da će pre iznošenja konačnog stava EK ovim povodom morati da se kosultuje sa kolegama koje se bave evrom, ali i spoljnim poslovima EU.

Prošle godine, EK je zbog protesta Srbije sa svoje informativne stranice o Hrvatskoj uklonila recenicu u kojoj se Tesla opisuje kao "poznati Hrvat", ali je ostavila deo u kome se navodi da je Tesla "rođen u Smiljanu", što pripada "današnjoj Hrvatskoj".

Svi pričaju o dizajnu hrvatskog evra, niko o posledicama uvođenja

Odavno nije zabeleženo toliko rasprave o uvođenju evra u Hrvatskoj, kao što je slučaj bio poslednjih dana, ali se pritom nije raspravljalo o mogućim ekonomskim rizicima odustajanja od kune i prelaska na jedinstvenu valutu, piše Dojče vele.

Koplja su se lomila oko vizuelnog identiteta kovanica evra i evrocenta, onog sa nacionalnim obeležjima, na koji ima pravo svaka država članica Evrozone. Na tome su bili angažovani mnogi stručnjaci i hiljade građana u onlajn anketi centralne banke.

"Da li Hrvatska treba da uvede evro? Apsolutno ne!"

Građani i Hrvatska narodna banka su kao simbole izabrali "šahovnicu“, glagoljicu i geografske obrise Republike Hrvatske (RH), te Nikolu Teslu i kunu.

Jeste da likovni motivi potencijalno olakšavaju prelaz na evro, uz "emocionalno povezivanje tradicije sa novom valutom“, kako je poručila Vlada RH, ali neki značaj bi valjda trebalo da ima i pitanje hoće li, recimo, biti rasta cena ili spoljnog duga, navodi nemački radio.

Nezavisni ekonomski analitičar Guste Santini smatra da ne treba strahovati od iole ozbiljnijeg cenovnog udara zbog uvođenja evra, te da "udar može biti jednokratan, ne i strašno težak, kao što je bio slučaj u Sloveniji“.

Hrvatska uvodi evro najranije 2023: Evo po kom kursu

Santini, koji već godinama iskazuje načelno pozitivan stav prema preuzimanju evra, objašnjava da bi Hrvatska za početak morala da ima proizvodniju ekonomiju, prenosi DW i napominje da ta zemlja još uvek ne pokazuje znake zaokreta.

"Struktura ekonomije nam je izuzetno problematična. Visoka državna potrošnja, prevelik udeo usluga, zgažena industrija, loša poreska politika, itd. Bojim se da ćemo tako primiti evro kao novi teret, umesto da to bude podsticaj za razvoj", kaže Santini.

Ova država, kako dodaje, o tome uopšte ne vodi računa.

"Nas više zanima da li će na kovanicama biti Dubrovnik ili Plitvice. To je neozbiljno, ali nije problem u evru. Naš istočni greh je bio onaj prema nacionalnoj valuti, kada smo od nje napravili monetarnog manekena, a funkciju novca već je nosila marka pa evro“, napominje Santini.

Prema njegovim rečima, građani treba već sad da počnu da plaču zbog primanja visoke pomoći od EU, umesto što slave, jer je to, kaže, "pravi znak da smo siromašni, a ne da imamo sreće".

"Dobra treba stvarati, ne samo ih deliti, jer će tome brzo doći jako bolan kraj“, zaključuje Guste Santini.

Zato veruje da se ne treba plašiti evra i njegovih loših efekata, nego nespremnosti hrvatskih političara i ekonomskih stratega da u evrozonu uđu sa pozicija koje bi bile znatno drugačije nego do sada. Upozorava da ne bi valjalo doživeti sudbinu jedne Grčke, recimo, koja je nakon upadanja u najteže probleme gorko zažalila za svojom nacionalnom drahmom, kao mehanizmom aktivne monetarne politike.

A da je pompa oko dizajna evra samo nastavak svojevrsnog igrokaza oko uvođenja te valute u Hrvatskoj, pri čemu se sve bitno svodi na formu a ne na sadržaj, smatra i Neven Vidaković.

Taj predavač na Zagrebačkoj školi ekonomije i menadžmenta, i šef uprave investicionog fonda Platinum Invest, podseća da je Hrvatska u veoma teška vremena svojevremeno uvodila nove valute dva puta u manje od pet godina:

"Prvo kada smo sa jugoslovenskog dinara prešli na hrvatski, i onda kada smo uveli kunu. Ali tada se nismo fokusirali na izgled, nego smo se bavili realnim ekonomskim stvarima“, kaže on.

Objektivne probleme, prema Vidakovićevom mišljenju, pritom niko ne spominje. Na primer, često se kao argument za uvođenje evra navodi buduća manja kamatna stopa na kredite.

"To nije tačno, ni u teoriji, ni praksi. Niko ne objašnjava zašto bi se banke odrekle dobiti u korist hrvatskih građana ili kako će stvarno doći do ugovornog smanjenja kamatne stope ako, na primer, imate stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom koja je vezana za dnevnu referentnu stopu euribor“, primećuje on.

Predočava takođe da Hrvatska ulazi u evro 2023, kada će se, prema svim najavama, sprovoditi restriktivna monetarna politika.

"To znači da će doći do dizanja kamatnih stopa, a ne do njihovog spuštanja. Nama će Evropska centralna banka (ECB) dići kamatne stope, bez obzira na stanje u hrvatskoj ekonomiji“, dodaje Vidaković.

Skreće pažnju na to da Hrvatska "dodatno sada ima svoje ekonomske probleme i kao mala otvorena ekonomija mora da se pazi, kada vodi ekonomsku politiku da se odupre globalnim ekonomskim problemima".

"Kada uvedemo evro mi preuzimamo sve tuđe probleme. Znači da će nova dužnička kriza pogoditi i nas, bez obzira na stanje naše ekonomije, a sve tuđe nestabilnosti će postati i naše“, rekao je Vidaković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 35 idi na stranu