Milioni izvučeni iz šuma u RS: Gde se najviše krade?

Stvarna šteta je znatno veća, jer je reč samo o prijavljenoj krađi, ali i od ovog dvomilionskog iznosa, od svih otkrivenih kriminalaca je ukupno naplaćeno tek oko 40.000 KM (20.451 evro).

U javnom preduzeću koje gazduje prirodnim bogatstvom Srpske tvrde da čine sve da ga zaštite, a odgovornost za kriminal prebacuju na druge, piše Capital. Pravosudne organe optužuju da rade sporo i neefikasno, zbog čega je, kažu, procenat naplaćene štete na nivou statističke greške.

Iz Izveštaja o izvršenju proizvodno-finansijskog plana "Šuma Srpske“ za prošlu godinu vidljivo je da zajedničke akcije na suzbijanju krađe drvnih sortimenata ne daju gotovo nikakve rezultate, piše portal.

Nadležni u "Šumama“ su podneli skoro 2.000 prijava, od kojih je tek svaka četvrta krivična. Od utvrđene milionske štete naplaćeno tek nešto više od 40.000 maraka.

U javnom preduzeću ostaju dosledni decenijski ponavljanoj matri da je šteta nastala nezakonitom sečom veliki problem, te da joj je potrebno posvetiti veću pažnju…

"I dalje je veoma mali broj rešenih prijava, tako da je procenat naplaćenih šteta u odnosu na one za koje su podnesene prijave svega tri odsto, a jedan od razloga je i dužina sudskih postupaka. Oštrijim i bržim kažnjavanjem počinilaca šumskih šteta ova pošast bi se značajno smanjila, ako ne i potpuno zaustavila“, zaključuju oni u svom Izveštaju.

Tvrde kako su intezivirali saradnju sa MUP-om, tužilaštvom i sudovima, ali rezultate te saradnje nisu pokazali.

Naime, oni su tokom prošle godine kontrolisali pilane sa ciljem da se utvrdi usklađenosti dokumentacije sa robom po vrsti, količini i klasi, ali ukradene šume nije bilo.

Gde se najviše krade

U prošloj godini najviše se kralo na području Šumskog gazdinstva Jahorina, gde je nezakonito posečeno 4.798 kubih metara šume, što je trećina svih šteta evidentiranih u preduzeću.

Ispod njih su Šumska gazdinstva Romanija, Prijedor i Banjaluka u kojima je zajedno ukradeno 3.575 kubika šume.

U tri kontrole na prostorima kojima gazduju šumska gazdinstva Romanija, Banja Luka, Doboj i Borja otkriveno je tek 191,4 kubika drveta za koje je utvrđeno da je nelegalno.

"Jedna od mera kojoj pribjegava sve veći broj gazdinstava je i postavljanje video-nadzora na nekim kritičnim područjima i postavljanje rampi na šumskim kamionskim putevima“, zaključuju u "Šumama Republike Srpske“.

Inače, zvanični podaci pokazuju kako je za troškove zaštite šuma u prošloj godini izdvojeno 11,9 miliona maraka.

Najveći deo tog iznosa (10,8 miliona KM) potrošen je za rad čuvarske službe, a samo milion KM na zaštitu od požara, insekata, biljnih bolesti i slično.